Podsticanje rađanja prvi zadatak Saveta za populacionu politiku

Slavica Đukić Dejanović je rekla, gostujući u Dnevniku RTS-a, da će novoformirani Savet za populacionu politiku krenuti od Strategije za podsticanje rađanja i od aktivnosti koje su multidiciplinarne, a tiču se kvaliteta života.

"Demografski paragrafi ne uzimaju samo stopu nataliteta već i to kolika je dužina života. Merna jedinica u demografiji je pet ili 10 godina. Naš prvi zadatak je podsticanje rađanja", kaže ministarka.

Dodaje da će mere ticati i zdravstvene kulture mladih ljudi.

"Važno je i povezivanje institucija za javno zdravlje, kao i promocija reproduktivnog zdravlja. Nama je saradnja sa Ministarstvom zdravlja, socijalnih pitanja, obrazovanja takođe vrlo važna kao i medijska kampanja", napominje Slavica Đukić Dejanović.

Kaže da su u rad uključeni i Ministarstvo za upravu i lokalnu samoupravu, SANU, statističari, i da je važno političku volju pretočiti u svest pojedinca. Dodaje da su uočena četiri tipa opština u kojima će biti primenjeni pilot projekti.

"Jedne su depopulacione opštine, poput Crne Trave i Babušnice, u kojima se 2040. godine neće rađati ako se nešto ne promeni. Drugi tip su one gde su intenzivne migracije, to su uglavnom obodi velikih gradova. Tu imamo lažnu sliku da su paragrafi dobri, a zapravo se radi o doseljavanju", ističe ministarka.

Dodaje da će treći pilot projekat biti u nekim opšinama u Vojvodini, a četvrti u
prosečnim srpskim opštinama.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović kaže da se svi moraju bolje organizovati
u okviru mera koje će država preduzeti i stvaranjem boljih uslova za ekonomsku poziciju svih ljudi, pa i onih kojih su u reproduktivnom periodu.

"Moramo imati dva modela sugestija za modele lokalne samouprave. Uključivanjem SANU, Instituta za društvene nauke, Zavoda za statistiku, Saveta, moramo se osloniti na stručne izvore i videti kojim ćemo putem ići", zaključuje ministarka.

Nikitović: Demografija nije odgovorna za stanje sela

Prema zvaničnim podacima, u oko 500 sela nije rođeno nijedno dete u poslednjoj deceniji. U 10 kuršumlijskih sela nema posla za babice, jer se u poslednjih 20 godina nije rodilo nijedno dete. U južnoj i istočnoj Srbiji svaki četvrti stanovnik u seoskom naselju stariji je od 64 godine.

Demograf iz Instituta za društvene nauke Vladimir Nikitović kaže za RTS da podmlađivanje sela nije jednostavna stvar.

"Urbanizacija je globalan proces i očekujemo da broj stanovnika u gradovima bude još veći. Ne treba da kukamo da neka sela ostanu na broju stanovnika koja imaju danas ili su imala ranije, nego da to bude što vitalnije stanovništvo. Treba da postoji prodrška celog društva, da mladi koji žive na selu i oni koji će se tamo roditi prepoznaju da je to jedna od strateških odluka društva i da selo u tom smislu nije zapostavljeno", objašnjava Nikitović.

Dodaje da ne treba smatrati da je demografija odgovorna za ono što se dešava selima.
"Migracije sa juga ka severu su prirodne u poslednjih 60 godina. Ljudi tamo idu gde su bolji putevi, lepša mesta za život. I to je poruka za državu, da infrastrukturno pitanje ide zajedno sa ovim", kaže demograf.