Čvorci – komšije koje niko ne želi

U prvi sumrak slika u ulici Pariske komune u Nišu je godinama ista. Stanari ulice kažu da čvorci uveče naprave krug i ulete u drveće i da ne pomaže ništa, ni pištaljke. Dodaju da odmah zatvaraju terase jer ne mogu da podnesu smrad.

Oko 300 stanara ovih zgrada tvrde da im gosti zbog čvoraka retko dolaze, a da ispod krošnji desetak stabala koprivića u kojima ove ptice borave, niko više i ne parkira automobile.

Stanari ove ulice u Nišu problem sa čvorcima imaju 14 godina. Najčeće ih ovako plaše ali čvorci koriste ove guste krošnje drveća da provedu noć, uveče od 19 časova do ujutru do 6:15.

"U početku je bila neka neverica i svi smo se nadali da će da to traje dan, dva pet, ali ovo se produžilo i sada iz godine u godinu čvorci ranije dolaze", kaže stanar Nenad Kadić.

Stručnjaci kažu da čvorci nemaju izbora jer su im staništa u gradu uništena, i da se ogromna jata ovih ptica kod nas zadržavaju od jula do oktobra.

"Broj predatora je poslednjih desetak godina drastično smanjen, posebno ovde u Nišu zbog ubijanja ptica grabljivica, pa je tako veći problem čovek napravio čvorcima nego što oni prave ljudima", objašnjava ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije Bratislav Grubač.

Stanar Nenad se pita ko ima veća prava na život – stanari ove ulice ili čvorci?

"Mi im ništa ne možemo jer su u ogromnom broju", dodaje Nenad.

Rešenje ovog problema, kako tvrde stanari, ni na vidiku. Redukovanje krošnji drveća bi možda pomoglo onima sa dugogodišnjom nesanicom zbog čvoraka, ali ne i ostalim Nišlijama koji bi selidbom jata, najverovatnije preko noći dobili nove komšije.