Održana Parada ponosa uz stroge bezbednosne mere

Parada ponosa u Beogradu održana je centralnim gradskim ulicama, od Trga Slavija do Trga republike gde je završena koncertom, a protekla je bez incidenata.

Okupljanje učesnika parade, koji su nosili nose zastave duginih boja i druga obeležja LGBT zajednice, počela je oko 11 časova na Slaviji, odakle je nešto posle podneva krenula povorka. 

Učesnici Parade ponosa završili su šetnju do Trga republike, gde je održan koncert kojim je ta manifestacija zvanično završena. Okupljene su zabavljali Marina Perazić, Bojana Stamenov, Nataše Bekvalac, kao i poznati beogradski di-džej Vanja Bursać.

Učesnici parade kretali su se Ulicom kralja Milana, od Slavije do Trga republike, a trasu su obezbeđivale jake policijske snage.

Na početku kolone organizatori Prajda nosili su transparent u duginim bojama na kojem je pisalo "Ljubav menja svet". Atmosfera u koloni je bila vesela, učesnici su igrali uz muziku sa razglasa, pevali i mahali zastavicama, a nosili su i veliku zastavu u duginim bojama.

Tokom prolaska centrom grada, učesnike Prajda su pozdravljali pojedini građani sa balkona.

Međutim, bilo je i drugačijih poruka, pa je mlađi muškarac sa prozora zgrade u blizini Palate Albanija mahao srpskom zastavom, a ispod prozora spustio transparent na kojem je pisalo "Rekriminalizacija sodome".

Početak šetnje proglasila je kuma Prajda Mirjana Karanović, koja je rekla da svako nađe način da se oslobodi straha i oslobodi svoj prostor slobode.

"Ljudski život je dragocen, a pravo da ga živimo slobodno je neprikosnoveno", poručula je Karanović kojoj je ova titula pripala zbog, kako je navedeno, zalaganja za ljudska prava i toleranciju.

Jedan od organizatora parade Boban Stojanović rekao je da je veliki korak što se Prajd ove godine održava u mirnoj, veseloj i opuštenoj atmosferi.

"Ono što razlikuje početak Prajda ove godine je da grad živi", rekao je Stojanović ističući da je bio i cilj da manifestacija ne izaziva kolaps. Naveo je da je važno da se sa Parade pošalje poruka, pre svega, pripadnicima LGBT zajednice, da je ovo i njihov grad i zemlja. 

Goran Miletić, takođe organizator Prajda, rekao je da mu se čini da je bilo manje policije nego prethodnih godina.

Učesnici parade su se tokom šetnje zaustavili na Terazijama, kod Spomenika obešenim rodoljubima, kako bi izrazili solidarnost sa pripadnicima LGBT zajednice širom sveta "koji su napadani i prebijani samo zato što su LGBT".

Učesnicima su se obratili LGBT aktivisti iz Turske koji su poručili okupljenima da je Prajd u Beogradu velika stvar i da su LGBT prava univerzalna.

"Verujte mi, bićemo slobodni", poručila je aktivistkinja iz Turske.

Podrška zvaničnika i ambasadora 

Na Paradi ponosa učestvovali su i narodni poslanici, bivši i sadašnji ministri, kao i gradonačelnik Beograda.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić izjavila je da je održavanje Parade ponosa treću godinu za redom veoma značajno i da je to ozbiljan pomak kad je reč o pravima LGBT zajednice.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali naglasio je da je učinjeno sve da ovaj skup prođe bezbedno.

Sada se mnogo manje priča o ovome kao o problemu, očekujemo da će sve proći mirno i da ćemo i naredne godine imati ovakve manifestacije, poručio je Mali.

Prajdu su prisustvovali i šefica Pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević i poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, lider DS Bojan Pajtić, Marko Đurišić iz SDS.

Tanja Miščević je poručila da je održavanje Parade ponosa u Srbiji otvorilo vrata da se neka pitanja, poput homofobije ili pravnog statusa, razmatraju i u najvišim državnim telima. Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović kaže da ovo pokazuje spremnost našeg društva da prihvatimo različitost i spremnost države da se odupre svima onima koji bi da krše zakon.

Tu su bili i strani ambasadori u Srbiji - šef delegacije EU Majkl Davenport, ambasadori SAD, Nemačke i Italije, Kajl Skat, Aksel Ditman, Đuzepe Manco, te šef Delegacije UNHCR Fridrih Šoder, kao i poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon.

Davenport je poručio da održavanje Parade ponosa šalje vrlo pozitivnu poruku kad je reč o poštovanju osnovnih ljudskih prava u Srbiji. 

Učesnike su pratile i brojne novinarske ekipe iz zemlje, ali i iz inostranstva.

Jake bezbednosne mere obezbeđuju skup

Policijski kordoni bili su raspoređeni duž trase kojom se kreće Parada ponosa. Bile su postavljene i zaštitne ograde na više punktova, na ulicama su bili pripadnici policije u opremi za razbijanje demonstracija, borna kola, konjička brigada, a centar grada je nadletao helikopter.

Policijski kordoni su bili postavljeni i duž Nemanjine ulice, a poprečne ulice Svetozara Markovića i Resavska su bile zatvorene za saobraćaj. Ispred zgrade Vlade Srbije takođe su se nalazili pripadnici policije sa opremom za razbijanje demonstracija, a Ulica Kneza Miloša je bila prohodna samo do Nemanjine, odakle je policija upućivala vozila ili ka železničkoj stanici ili ka Slaviji.

Bile su izmenjene i pojedine linije i trase gradskog prevoza, a tramvajski i trolejbuski saobraćaj je obustavljen.

Policija je pre početka šetnje u Knez Mihailovoj ulici kod Kalemegdana, zaustavila grupu vernika koji su želeli da protestuju protiv te manifestacije. U koloni je bilo nekoliko građana koji su nosili trasparente i ikone, a među njima su dve osobe bile obučene kao pravoslavni sveštenici.

Nosili su transparente na kojima je pisalo "Demokatija jednako sodomija", "Bog i moral svetla lica, brak i deca, porodica", "Ne sodomskoj revoluciji".

Policajci im nisu dozvolili da nastave šetnju Knez Mihailovom ulicom.

Ranije danas nekoliko građana je stajalo ispred crkve Svetog Marka držeći transparente "Sramotu nikad u javnom životu".

Tanjug javlja da je njegov reporter video muškarca u maskirnim pantalonama i u beloj majici s grbom koji je podsećao na policijsku značku, a koga je policija najpre legitimisala, zatim pretresla i odvezla policijskim kolima uz rotaciju. Međutim, RTS-u u MUP-u to nije potvrđeno. 

Učesnici parade mogli su da uđu na četiri lokacije i to na Zelenom vencu kod Prizrenske ulice, kod zgrade Generalštaba na uglu Kneza Miloša i Nemanjine ulice, kod Pravnog fakulteta na uglu Beogradske i Bulevara kralja Aleksandra, kao i na Trgu Slavija kod Beogradske ulice gde su dobijali promotivne narukvice.

Prva Parada ponosa organizovana je 2001. godine, kada je učesnike prebila grupa huligana i pristalica desničarskih organizacija, a od tada do danas iz bezbednosnih razloga nadležni su je otkazivali tri puta - 2011, 2012. i 2013. godine.

Parada ponosa je planirana 2004. godine, ali su je organizatori otkazali nakon martovskih nemira na Kosovu i Metohiji i paljenja džamija u Nišu i Beogradu.

Naredna je bila zakazana 2009. godine, ali je otkazana, jer organizatori nisu želeli da prihvate preporuke MUP-a da se manifestacija održi na drugoj, bezbednijoj lokaciji.

Parada ponosa održana je 2010, 2014. i 2015. godine.