Kako do nacionalizovane imovine na Dedinju

Veljko Gutić, jedan od naslednika Milutina Stanojevića, trgovca iz Zaječara, bori se, kako kaže, sa vetrenjačama da očuva ono malo imovine koja je ostala iza njegovog pradede. Posle nacionalizacije, ostavljeno im je pravo korišćenja nad imovinom. Međutim, jedan njen deo, tj. plac na Dedinju, država je sedamdesetih eksproprisala za izgradnju rezidencija.

"Problem je nastao devedesetih godina kada je bilo otkupljivanje po stanarskom pravu. Oni su tada postali vlasnici stana. Posle toga, 2009. su stekli pravo na okućnicu, da postanu vlasnici i zemlje, pripadajuće zemlje. Mi se sada sporimo oko ovog drugog placa koji nije izgrađen na koji oni sada polažu pravo", objašnjava Gutić.

Naslednici Stanojevića, nosioca Albanske spomenice i počasnog konzula Japana, svoje pravo više od deceniju traže pred nadležnim sudovima, ali bez uspeha.

Sada rešenje vide pred Agencijom za restituciju.

"Imovina koja je stečena spornim propisima kao što je Zakon o konverziji, planiranju i izgradnji, gde je državna svojina preneta bez ikakve naknade, pa makar to bilo i nekim zakonom, dok se ne oceni ustavnost takvih propisa od strane Ustavnog suda, ne može biti sporna za vraćanje u restituciji", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Prilikom restitucije, praksa pokazuje, najmanje uređena oblast je građevinsko zemljište.

Zbog nerešenih imovinskih odnosa i velikog broja sudskih sporova, u Agenciji, kako kažu, ne mogu da rešavaju predmete.

"Postoji jedna ogromna siva zona gde se ne zna tačno šta je otkupljeno – da li je sa kućom, stanom otkupljeno i građevinsko zemljište i koliki je opseg građevinskog zemljišta i u tom delu bi možda morao da se promeni naš zakon da bi bila jasnija pravila prilikom vraćanja imovine", smatra direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Placevi na Dedinju koji su bez ikakve nadoknade menjali vlasnike samo su mali deo onoga gde je država ostala kratkih rukava.

U Agenciji kažu da bi izmenama Zakona o restituciji u delu koji se odnosi i na građevinsko zemljište veću korist imala država.