Kako do nacionalizovane imovine na Dedinju
Naslednici starih vlasnika zemlje na Dedinju čija je imovina nacionalizovana 1945. traže njen povraćaj pred Agencijom za restituciju. Smatraju da su dodatno oštećeni Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine. Interesovanje javnosti privukli su placevi koje je otkupio Slobodan Milošević i plac na kome je sazidana kuća Peka Dapčevića.
Veljko Gutić, jedan od naslednika Milutina Stanojevića, trgovca iz Zaječara, bori se, kako kaže, sa vetrenjačama da očuva ono malo imovine koja je ostala iza njegovog pradede. Posle nacionalizacije, ostavljeno im je pravo korišćenja nad imovinom. Međutim, jedan njen deo, tj. plac na Dedinju, država je sedamdesetih eksproprisala za izgradnju rezidencija.
"Problem je nastao devedesetih godina kada je bilo otkupljivanje po stanarskom pravu. Oni su tada postali vlasnici stana. Posle toga, 2009. su stekli pravo na okućnicu, da postanu vlasnici i zemlje, pripadajuće zemlje. Mi se sada sporimo oko ovog drugog placa koji nije izgrađen na koji oni sada polažu pravo", objašnjava Gutić.
Naslednici Stanojevića, nosioca Albanske spomenice i počasnog konzula Japana, svoje pravo više od deceniju traže pred nadležnim sudovima, ali bez uspeha.
Sada rešenje vide pred Agencijom za restituciju.
"Imovina koja je stečena spornim propisima kao što je Zakon o konverziji, planiranju i izgradnji, gde je državna svojina preneta bez ikakve naknade, pa makar to bilo i nekim zakonom, dok se ne oceni ustavnost takvih propisa od strane Ustavnog suda, ne može biti sporna za vraćanje u restituciji", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Prilikom restitucije, praksa pokazuje, najmanje uređena oblast je građevinsko zemljište.
Zbog nerešenih imovinskih odnosa i velikog broja sudskih sporova, u Agenciji, kako kažu, ne mogu da rešavaju predmete.
"Postoji jedna ogromna siva zona gde se ne zna tačno šta je otkupljeno – da li je sa kućom, stanom otkupljeno i građevinsko zemljište i koliki je opseg građevinskog zemljišta i u tom delu bi možda morao da se promeni naš zakon da bi bila jasnija pravila prilikom vraćanja imovine", smatra direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.
Placevi na Dedinju koji su bez ikakve nadoknade menjali vlasnike samo su mali deo onoga gde je država ostala kratkih rukava.
U Agenciji kažu da bi izmenama Zakona o restituciji u delu koji se odnosi i na građevinsko zemljište veću korist imala država.
Uputstvo
Komentari koji sadrže vređanje, nepristojan govor, neproverene optužbe, rasnu i nacionalnu mržnju kao i netoleranciju bilo kakve vrste neće biti objavljeni. Govor mržnje je zabranjen na ovom portalu. Komentari se moraju odnositi na temu članka. Prednost će imati komentari gramatički i pravopisno ispravno napisani. Komentare pisane velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i kraćenja komentara koji će biti objavljeni. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu webdesk@rts.rs. Polja obeležena zvezdicom obavezno popunite.
Broj komentara 0
Pošalji komentar