U Srbiji oko 3.000 migranata, dnevno iz zemlje ode tek 30

Šefica Kancelarije za azil MUP-a Srbije Emilija Joksić rekla je da je zatvaranje balkanske rute pojačalo ilegalno prelaženje državne granice, uz pomoć krijumčara, zbog čega je MUP preduzeo određene mere, stalne udarne grupe u borbi protiv krijumčara, koja je oformljena radi sprečavanja ilegalnog prelaska, naročito granice sa Bugarskom.

"Pojačane su policijske snage i zaštita granice, formirani stalni kontrolno- bezbednosni punktovi, dubina teritorije pokrivena je pojačanim brojem policajaca. Obrazovana je i grupa za sprečavanje iregularnih migracionih tokova, osnovni zadatak biće praćenje, analiza i razmatranje svih aktivnosti koje se tiču ireguralnih migracionih tokova", navela je Joksićeva.

Policija je, prema njenim rečima, podnela 1.238 prekršajnih prijava zbog nezakonitog prelaska državne granice, a podnete su i 173 krivične prijave protiv 295 učinilaca zbog pokušaja krijumčarenja 2.385 osoba.

Ističe da nas očekuje usvajanje novog zakona o azilu i privremenoj zašititi, te da je javna rasprava održana i sve zainteresovane strane dale su svoje komentare, a da se trenutno čekaju komentari Evropske komisije i formiranje nadležnih organa, radi početka procedure usvajanja.

Joksićeva je navela da je ove godine broj izraženih namera za azil u Srbiji oko 5.100, te da je nepromenjeno da ljudi izražavaju nameru za azilom Srbiji u najvećoj meri zbog svojevrsne legalizacije svog boravka, te u tom smislu svaka naredna radnja podrazumeva manji broj lica, pa je registrovano svega 496 lica od 5.100 zahteva za azil.

"Kada se radi o daljim fazama postupka, kao što je saslušanje, taj broj je još manji i 112 lica za sada je obavilo saslušanje. Takođe, ovakav trend ogleda se i u najvećem broju odluka po podnetim zahtevima, a najveći broj je zaključak o obustavi postupka, jer više od polovine osoba napustilo je postupak, bez da sačeka konačnu odluku", ukazala je Joksićeva.

Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije izvestila je Odbor da je u Srbiji trenutno oko 3.000 migranata, a da je popunjenost centara za prihvat do 50 odsto i da je u njima trenutno, prema podacima od srede, smeštena 721 osoba.

"U tranzitno-prihvatnim centrima ima 563 osoba, u redovnim centrima 721, ako na to dodamo 764 osobe na Horgošu, 238 na Kelebiji, plus oko 500 u beogradskim parkovima, dolazimo do cifre od oko 3.000 ljudi u ovom trenutku u Srbiji, a od toga broja, dnevno iz naše zemlje legalno ode 30", rekla je Šurlan.

Predstavnica Ministarstva zdravlja Vesna Ilić naglasila je da trenutno postoji rizična higijensko-epidemiološka situacija u zoni prema mađarskoj granici, gde je pojačano zadržavanje migranata, te da su preduzeti koraci osnaživanja lokalnih samouprava, kako bi se očuvala zdravstvena stabilnost i srpske populacije i migranata, kao što je očuvana do sada.

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković istakao je da je u pristupu migrantskoj krizi Srbija odabrala dobar, ali riskantan princip - liberalni pristup prema migranatima, nasuprot restriktivnom pristupu svih ostalih zemalja.

"Potrebno je sistemski razmišljati šta sa svim ljudima koji su u Srbiji. Takođe, kod nas se vraćaju povređeni ljudi iz Mađarske, dolaze povređeni iz Bugarske. Imamo veliki broj ljudi koji su bili žrtve zlostavljanja, što opisuje izveštaj 'Hjuman rajts voča'. To nismo mi jasno, nedvosmisleno prikazali. Država Srbija trebalo bi jasnije da prikaže u kakvom stanju dolaze migranti. Može lako da se preokrene stvar da se kaže da smo ih mi zlostavljali", naglasio je Janković.

Pohvalio je rad tog Odbora i ukazao da je cele prošle godine kontinuirano sagledavao situaciju sa migrantima, kao i da su uvek bili uključeni predstavnici MUP-a, nevladine i međunarodne organizacije.

"Takav proaktivan, afirmativan pristup doveo do toga da smo zajedno radili na rešavanju problema. U ime Zaštitinika građana, izražavam veliko priznanje odboru za sve što je učinio do sad", rekao je Janković.

Drugoj sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prisustvovali su direktor Kancelarije UNICEF-a u Srbiji Mišel Sen Lo, Frančeska Boneli iz UNHCR-a, predstavnici ministarstava i nevladinih organizacija.