Kako pomoći samohranim roditeljima

Materijalni položaj samohranih roditelja veoma je težak, saglasni su gosti emisije Oko, ali imaju različita mišljenja oko toga kako bi taj položaj mogao da se popravi. Dok jedni kažu da bi dobro rešenje bilo formiranje alimentacionog fonda iz kojeg bi se pomagalo tim roditeljima, drugi smatraju da to nije dobro rešenje i kažu da država već ima mehanizme za pomoć.

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju Oko

Dušica Radišić iz Udruženja samohranih majki kaže da ima članica čiji su muževi nestali, a one jesu samohrane majke, ali nisu priznate kao takve i dobijaju vrlo malu pomoć. Kaže da je problem i u komplikovanim procedurama i kao primer navodi da je potrebno 16 dokumenata za dečji dodatak ili 19 dokumenata ukoliko neko ima dete sa posebnim potrebama.

Radišićeva kaže i da je jedan od problema samohranih majki to što često ostaju bez posla. U poslednjih mesec i po dana 27 žena se javilo da ih je posle porodiljskog odsustva sačekao otkaz, navodi Radišićeva. Takođe, kako navodi, često se događa da otac, ne samo da ne plaća alimentaciju, već i ne viđa svoje dete.

"Nikakve sankcije zakonom nisu predviđene za oca koji ne izvršava svoje roditeljske dužnosti", navodi Radišićeva.

Dejan Višekruna iz udruženja "Tata" kaže da su radili istraživanja na osnovu kojih 75 odsto anketiranih samohranih roditelja nema nikakvo saznanje o svojim pravima, 25 odsto poznaje prava, svega pet odsto je uključeno u sistem korišćenja tih prava.

Kaže i da je pravni non-sens to što nezaposleni roditelj plaća veću alimentaciju od zaposlenog. Kao još jedan problem navodi to što pojedine majke koje prijavljuju neplaćanje alimentacije nisu puštale oca da neko vreme viđa dete.

Višekruna kao lošu ideju komentariše eventualno osnivanje alimentacioog fonda od strane države iz kojeg bi se finansirali samohrani roditelji. Država već ima izrađen mehanizam, ali je problem u tome što država i tužioci ne rade svoj posao, ističe Višekruna.

"Oko 50 odsto muškaraca ne plaća alimentaciju, odnosno oko 40.000 dece ne dobija alimentaciju. Ako država preuzme na sebe da plaća troškove, 90 odsto muškaraca ne bi plaćalo alimentaciju", navodi Višekruna.

Dušica Radišić ističe da bi fond dobro funkcionisao ako bi postojala kancelarija sa pravnicima u svakoj opštini koji bi tužili onoga ko ne plaća alimentaciju. "Neka se naplati 300 odsto kazne iz čega će se puniti taj fond", navodi Radišićeva.

Dragan Vulević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da se često nešto što se dešava unutar porodice prebacuje u sistem socijalne zaštite i očekuje se da neko iz sistema reši "borbu između crnog i belog labuda". Kaže i da treba podeliti odgovornost između roditelja i institucija.

Iako je, kako ističe, najvidljiviji problem samohranih roditelja pitanje materijalne sigurnosti, Vulević smatra da je glavni problem u organizaciji života, odnosno nemogućnosti da se samohrani roditelj potpuno posveti deci. Prema njegovim rečima,  roditelji koji izbegavaju da plaćaju alimentaciju najčešće to rade tako što se odsele ili odgovornost prebacuju na nekog trećeg.

Vulević ističe i da je naša politika kažnjavanja veoma blaga i dodaje da bi onima koji ne plaćaju alimentaciju trebalo onemogućiti da dobiju putnu ispravu ili vozačku dozvolu. Višekruna smatra da nije dobro rešenje da se na jedno krivično delo odgovara drugim krivičnim delom.