Suša - elementarna i skupa nepogoda

Kandidat za ministra poljoprivrede Goran Knežević kaže da je ovih dana dobio mnogo apela i molbi poljoprivrednika da se uvedu vanredne mere i najavljuje da će, kada stupi na funkciju, tražiti proglašenje elementarne nepogode. 

(Snimak Oko 11 možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije) 

"Ja sam u delu svojih nadležnosti u okviru Zrenjanina i Srednje banatskog okruga izdao nalog nadležnim službama da provere sve to i da na licu mesta utvrde kolika je šteta i šta se može očekivati u narednom periodu. Prema svim prvim procenama i prema onome što čujem od svojih kolega iz drguih gradova u Vojvodini i Srbiji, šteta će biti između 30 i 70 odsto", kaže Knežević. 

Knežević ne zna da li su ministarstvo poljoprivrede i Vlada do sada preduzeli neke mere, ali obećava da će kao budući ministar, odmah nakon stupanja na dužnost, tražiti da se proglasi stanje elementarne nepogode. 

Da li će sanacija štete biti uspešna, kandidat za ministra poljoprivrede, ne zna, jer kako kaže, sve zavisi od državne kase, koja je, napominje, skoro prazna. 

"Između ostalog, mi ćemo predložiti da se subvencionisani kratkoročni i dugoročni krediti prolongiraju, da se uvede neki grejs period od godinu dana. Mi ćemo da iniciramo od Srbija voda i Vojvodina voda da se poljoprivrednici i poljoprivredna gazdinstva oslobode naknade za odvodnjavanje i navodnjavanje za ovu godinu.

Direkciji za robne rezerve će, kako je rekao Knežević, predložiti da interveniše na tražištu sa određenom količinom kukuruza, kao i niz drugih mera za pomoć poljoprivrednicima.

"Treba proširiti krug ljudi koji uživaju subvencije, jer po onome što ja znam tek 10 odsto proizvođača dobija subvencije. I ono što je najvažnie u ovom trenutku jesu investicije, mi moramo investirati u poljoprivredu da bi nam ona nešto vratila, a već sam rekao da nam ona najbrže može vratiti", kaže kandidat za ministra poljoprivrede.  

Među merama koje planira da predloži jesu i da se u toku ove godine ili sledeće godine, zakupcima državnog zemljišta, taj zakup ne naplaćuje. 

Na mračne najave domaćih i starnih stručnjaka da će ova i naredna godina biti "godine preskupe hrane", Knežević odgovara da je hrana i sada skupa i da to nije ništa novo. 

Pomoć u rešenju problema u poljoprivredi Knežević vidi i u formiranju saveta ljudi koji će pomoći da se poboljša situacija. 

Ukoliko novca za sve te predložene mere ne bude, kandidat za ministra poljoprivrede, kaže da se poljoprivrednici moraju osloniti na sebe, ali da će predlozi biti prosleđeni i loklanim samoupravama i Vojvodini.

Pokušaće, kako je rekao Knežević, da što pre donesusistemske zakone koji će omogućiti predvidljivost poljoprivrednicima u toku sledeće godine.

Poučen iskustvom primopredaje vlasti u Zrenjaninu, Knežević ne očekuje da će u ministarstvu biti nekih velikih sredstava u kasi, pa se zalaže za mere oslobađanja nekih plaćanja i dažbina za poljoprivrednike.

Knežević kaže da buduća vlada želi predvidiv razvoj poljoprivrede i da će u skladu sa tim biti donet jedan podsticajni zakon o poljoprivredi, koji će omogućiti da se tri, četiri godine unapred planira proizvodnja. 

Najave svih da se budžet za poljoprivredu dvostruko poveća, Knežević očekuje tek u 2014. godini.

Srbija sa najlošijim navodnjavanjem

Generalna sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj smatra da je tužno da je Srbija na poslednjem mestu evropskih zemalja kada je navodnjavanje u pitanju, jer bismo, kao poljoprivredna zemlja trebali biti na vrhu.

Ona navodi da je put do toga dug i da je mnogo razloga zašto je sada tako loša situacija i ističe da najveću štetu od toga trpe upravo poljoprivrednici, zemljoradničke zadruge i svi koji su  primarni u proizvodnji. Bizonj kaže da prvi korak u rešeavanju tog problema treba da napravi država. 

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševralić smatra da najave kandidata za ministra poljoprivrede Gorana Kneževića zavise od toga koliko sredstava bude država imala na raspolaganju i od toga da li će drugi učesnici u državi učestvovati u obezbeđivanju tih sredstava. 

"To su poljoprivredni proizvođači, proizvođači opreme, prerađivačka industrija", navodi Ševralić.

Proglašenjem elementarne nepogode, koju najavljuje Knežević, ništa se neće promeniti, smatra Ševralić.

"Oni koji su osigurali proizvodnju dobiće finansijsku nadoknadu po osnovu plaćanja osiguranja uz refundiranje tih sredstava od 40 odsto od agrarnog budžeta Republike Srbije. Oni koji nisu osigurli ostaće na praktičnom gubitku u toku ove godine, i sad je pitanje šta država može da preduzme u ovoj situaciji da bi poboljšala njihov položaj, ne toliko zbog ovogodišnje proizvodnje, nego zbog zasnivanja proizvodnje u narednoj godini", objašnjava Ševralić. 

Zadružni savez Vojvodine još prošle nedelje je tražio proglašenje elementarne nepogode, jer bi to, kako kaže Bizonj, dosta pomoglo i u finansijskom smislu da se na neki način proizvođači zemljoradničke zadruge oslobode određenih obaveza. 

"Visoke cene hrane nisu samo rezultat suše, u ovoj godini to jeste, ali na cenu hranu najviše utiču industrijski faktori - repro materijal i amortizacija sredstava u poljoprivredi", navodi Ševralić. 

On smatra da nema razloga da se stalno žalimo na visoke cene hrane i da poljoprivreda ne može više da bude socijalni amortizer, šo je, prema njegovim rečima, slučaj poslednjih 20, 30 godina. 

"Moramo razvijati i druge agrarne delatnosti. U zemlji sa milion nezaposlenih i sa ovako skromnim porodičnim budžetima, bilo koja cena hrane bi bila skupa", smatra predsednik Društva agrarnih ekonomista. 

Najveće posledice ovogodišnje suše, kako navodi, u narednoj godini osetiće stočarska proizvodnja, koja je u najlošijoj situaciji. Sada je njeno učešće u proizvdnji oko 30 odsto, a u sledećoj godini, kaže Ševralić, pašće verovatno na nekih 25 odsto, a možda i niže.

Jelena Nestorov Bizonj smatra da je neophodno usvojiti dugoročnu razvojnu politiku poljoprivrede, gde će svi naći svoje mesto. Do sada su se politike stalno menjale, navodi Bizonj, ne želeći da daje ocene kvaliteta tih politika, ali to vidi kao osnovni razlog zašto je situacija tako loša. 

"Dvostruko veći budžet neće rešiti problem kapitalnih investicija, jer to su ipak skromna sredstva, čak i 5 odsto od ukupnog budžeta", kaže Ševarlić.  

Bizonj smatra da je jedan od problema srpske poljoprivrede i taj što naši proizvođači nisu konkurentni, kao i da se problem mora rešavati kada nastanu, a ne kada eskaliraju.  

"Dostup naših proizvođača na svetskom tržištu je veoma težak, i jedino što ih tu može na neki način očuvati u budućnosti na tržištu je udruživanje i to u zadružni sistem", objašnjava generalna sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine.

Ona, međutim, napominje da udruživanje nije dovoljno i da su potrebne mere države kako bi se konkurentnost održala.

Bizonj takođe navodi da skupa hrana nije zbog primarnih proizvođača, već je stvar u sistemu, jer od ukupne cene najmanje novca ide upravo onom ko tu hranu proizvodi.