Šešelj traži oslobađanje i odštetu

Optuženi Vojislav Šešelj zatražio je od Tribunala u Hagu "hitno i neodložno puštanje na slobodu", ocenivši da se "postupak ne može nastaviti na pravičan način" posle izuzeća sudije Frederika Harhofa.

U podnesku koji je Tribunal danas objavio, Šešelj traži 12 miliona evra kao "naknadu štete".

Lider Srpske radikalne stranke, optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, tako je odgovorio na pitanje raspravnog veća kako nastaviti proces posle izuzeća sudije Harhofa zbog "utiska da je pristrasan" u korist osuđujućih presuda.

Šešelj, na čiji je zahtev sudija Harhof izuzet uoči izricanja presude, naglašava da "s obzirom na to da je izuzeti sudija Harhof bio član pretresnog veća u toku celog pretresnog postupka... jasno je da se ovaj postupak uopšte više ne može nastaviti".

"Sudija Harhof je učestvovao u donošenju svih odluka pretresnog veća, pa je svaka radnja u toku postupka ništavna", naveo je Šešelj.

Optuženi "pravno nemogućom" naziva situaciju u kojoj bi se novoimenovani sudija Madaje Nijang "automatski uključio u proces" i učestvovao u donošenju presude, zato što "nije učestvovao u procesu ni jedan jedini dan".

Šešelj smatra i da je "potpuno jasno" da se postupak protiv njega "ne može nastaviti na iole pravičan način" i podvlači da je "jedini pravno moguć izlaz iz ove situacije da se postupak odmah obustavi" i da ga puste na slobodu.

U opširnom podnesku, Šešelj je ponovio raniji stav da je optužnica protiv njega politička i da je Tribunal prekršio njegovo pravo na "suđenje u razumnom roku".

U pritvoru od 24. februara 2003. godine

U pritvoru Tribunala Šešelj je od 24. februara 2003. godine kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je optužnica protiv njega obelodanjena. Posle jednog neuspešnog pokušaja štrajka glađu optuženog, suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, a izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar ove godine, ali je odloženo na neodređeno vreme zbog izuzeća sudije Harhofa.

Da je presuda izrečena 30. oktobra, Šešelj bi, kako je precizirao, u pritvoru Tribunala bio "tačno 3.900 dana" i primetio da "izgleda da haške sudije ne znaju šta je svrha suđenja u razumnom roku". Tvrdeći da je pretrpeo i "nematerijalnu štetu", Šešelj traži da mu je Tribunal nadoknadi sa 12 miliona evra. Ranije je tražio 10 miliona evra odštete.

Tribunal i drugi organi UN uživaju međunarodni imunitet od sudskih postupaka. Odluku o tome kako će se nastaviti postupak, doneće raspravno veće u kojem su još predsedavajući Žan-Klod Antoneti i Flavija Latanci.

Uslov za nastavak postupka, prema praksi Tribunala, jeste da novi sudija Nijang pročita čitav spis sa suđenja Šešelju. Alternativa je da proces Šešelju počne iz početka, što pravnici u Hagu smatraju malo verovatnim.

Do sada se nije desilo da neki sudija Tribunala bude izuzet iz raspravnog veća na samom kraju procesa, uoči izricanja presude. Pravilima suda nije predviđen postupak u takvom slučaju.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je, krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenim u danskoj štampi, u kojem je kritikovao
poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, da bude oslobođen.