Džakula: Hadžić bio protiv suživota

Svedok optužbe Veljko Džakula rekao na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću pred Tribunalom u Hagu da je Hadžić 1992. godine bio protiv suživota Srba i Hrvata i povratka hrvatskog stanovništva u Republike Srpske Krajine.

Hadžić (54) je u 14 tačaka optužen za progon, istrebljenje i ubistva nesrba, zatvaranje, mučenje, okrutno postupanje i nehumana dela, deportaciju i prisilno premeštanje, bezobzirno razaranje naselja, uništavanje kulturnih i verskih objekata i pljačku.

"Zvanična politika RSK bila je da se Hrvati ne mogu vratiti u RSK, uz stalni izgovor da za to nisu stvoreni uslovi. Nije se dozvoljavao ni povratak Srba na teritorije pod hrvatskom kontrolom. Hadžić nije bio ni za povratak Hrvata, ni za povratak Srba, ni za zajednički život", rekao je Džakula koji je 1992. godine bio potpredsednik Vlade RSK.

Premda je "javno zagovarao" sprovođenje Vensovog mirovnog plana, kojim je početkom 1992. okončan sukob u Hrvatskoj, Hadžić, po Džakulinim rečima, nije bio spreman da taj plan potpuno sprovede.

"Hadžić nije hteo da sprovede demilitarizaciju, kao preduslov za sve ostalo. RSK nije bila demilitarizovana. I za povratak izbeglica, predviđen planom, se stalno govorilo da ne postoje uslovi, ali se ti uslovi nisu ni stvarali", kazao je svedok.

Džakula je opisao susret sa Hadžićem i Željkom Ražnatovićem Arkanom u Erdutu, u proleće 1992. godine.

"Hadžić me je pozvao u kancelariju i pitao: 'Brate Veljko, jel' istina da ti zagovaraš suživot sa Hrvatima?' Arkan me je prilično upečatljivo pogledao, pa sam rekao da to nije istina. Hadžić je ponovio pitanje, a ja isti odgovor. Nisam bio dovoljno hrabar da kažem istinu. Plašio sam se posledica jer je Arkan bio dosta oštar prema onima koji nisu delili njegovu viziju srpstva", ispričao je Džakula.

Tenkovski napad na Gradišku i Novsku

Svedočeći o delovanju optuženog kao vrhovnog komandanta vojske RSK, Džakula je izjavio da je, krajem januara 1993. godine posle hrvatskog napada na Maslenicu, naredio tenkovski napad na Gradišku i Novsku. "Tenkovi vojske RSK u to vreme su bili pod kontrolom Unprofora, u skladu sa Vensovim planom", naznačio je svedok.

"Ja sam pozvao komandanta vojske RSK generala Mileta Novakovića i pitao šta se događa. Novaković mi je rekao da 'ima svog vrhovnog komandanta i da izvršava njegova naređenja'. Potom sam razgovarao sa Hadžićem i pitao ga zašto je to naredio. Odgovorio je da smo mi u Zapadnoj Slavoniji u okruženju ustaških snaga koje će nas svaki čas napasti. Rekao sam mu da te opasnosti nema, što su mi rekli i oficiri Unpforora i naši lokalni komandanti", istakao je Džakula.

Kako je rekao svedok, Hadžić je pristao da povuče naređenje o tenkovskom napadu na gradove u Zapadnoj Slavoniji, ali se ista situacija "ponovila tri puta za dva dana".

"Na kraju je Hadžić tražio da mi to potpišemo i preuzmemo odgovornost za svoju bezbednost. Nismo hteli da kršimo Vensov plan, pa smo potpisali izjavu da nema opasnosti i poslali mu je. Tadašnji komandant Unpforora u Zapadnoj Slavoniji, general Zabaleta, garantovao je da će nas, u slučaju napada, braniti, ali samo ako ne pokrenemo tenkove iz skladišta UN", naveo je Džakula.

Džakula je izjavio da je 1993. bio optužen za izdaju zato što je potpisao Daruvarski sporazum sa vlastima Hrvatske u cilju smanjivanja napetosti i da je zbog toga bio uhapšen i zatvoren nekoliko meseci.

Suđenje Hadžiću, poslednje pred Tribunalom, počelo je 16. oktobra. Hadžić je poslednji, 161. optuženi, u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Posle sedmogodišnjeg skrivanja, vlasti Srbije uhapsile su ga 19. jula 2011. godine na Fruškoj Gori, a 22. jula je prebačen u pritvor Tribunala u Sheveningenu.

Hadžić je bio u bekstvu od maja 2004. godine, neposredno pošto je Tužilaštvo dostavilo optužnicu vlastima u Beogradu.

Tadašnja glavna tužiteljka Karla Del Ponte je zatim, na konferenciji za štampu u Hagu, prikazala fotografije Hadžića kako beži iz svoje kuće u Novom Sadu, posle telefonskog razgovora u dvorištu. Tužiteljka je sugerisala da je Hadžiću neko iz vlasti javio da je optužen.