Školovanje pod stare dane

Iako se statistički broj zaposlenih u prethodna dva meseca ne smanjuje, pitanje je da li će se uopšte i povećati, jer su neki gotovo bez šanse da nađu posao. Nedostatak obrazovanja, a u nekim situacijama i volje da se ono dodatno stekne često su prepreka na putu ka poslu.

Među onima koji čekaju posao - 30 odsto je bez kvalifikacije, 54 odsto je sa srednjom školom, 6,2 odsto je fakultetski obrazovanih, 9,8 polukvalifikovani radnici i viša stručna sprema.

Država za starije, koji teže dolaze do posla, ima program Druga šansa.

"Oko 3.000 starijih od 50 godina moći će da steknu različite nivoe osnovnog obrazovanja i to neće steći samo obrazovanje, već i diplomu za 36 zanimanja koja su deficitarna na tržištu rada", kaže ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Za one druge, rešenje bi moglo da bude prekvalifikacija za zanimanja koje fale na tržištu rada.

Vesna Fabijan iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da se radi o obukama za pekare, mesare, poslastičare, zavarivače, različite delatnosti iz oblasti administracije, socijalne zaštite, usluga, građevine.

"Dakle, sve ono što je traženo na tržištu rada, ono za šta su naše službe procenile da će se ljudi lakše uklopiti na tržištu rada, odnosno zaposliti. Naši ljudi vole kancelarijski posao. Za građevinu se pokazuje manje interesovanje", kaže Vesna Fabijan.

Ornih za prekvalifikaciju, ipak, ima. Za stotinu radnih mesta u novoj fabrici Šapcu koja će proizvoditi autodelove za stručnu obuku u Italiji prijavilo se 200 ljudi.

Prijavljeni smatraju da bez obuke i edukacije ne mogu obavljati zadatke koji se traže od njih.

Iako možda paradoksalno, iskustva Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da su za prekvalifikacije i obuke najzainteresovaniji fakultetski obrazovani. Nezaposleno ih je 45.000.

Statistika je drugačija van Srbije - do posla lakše dolaze visoko obrazovani, čak 85 odsto sa fakultetskom diplomom a ispod 40 godina je zaposleno.