Neuspele privatizacije

Posredstvom Agencije za privatizaciju, od početka godine, prodata su samo dva društvena preduzeća, a 22 kupoprodajna ugovora su raskinuta. Zbog krize i činjenice da je sve što vredi već prodato, u Agenciji ne očekuju značajnije prihode od prodaje društvenih firmi. Od početka privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji, svaki četvrti ugovor je poništen.

Ugovor je raskinut sa kupcem kruševačke "Župe" pre skoro šest godina, a novog vlasnika nema ni u najavi. U kompaniji nema prave proizvodnje, programa restrukturiranja, a radnicima se duguje 10 plata.

Milenko Mihajlović iz Saveza sindikata Kruševac kaže da od 35 privatizovanih preduzeća, imaju 13 raskinutih kupoprodajnih ugovora.

"Najgore je što je oko 8.000 ljudi ostalo bez posla na osnovu privatizacije", naveo je Mihajlović.

U Agenciji za privatizaciju kažu da oni više nisu institucija kakvu znamo s početka tranzicije. Njihov zadatak nije više da što pre prodaju, pa ni država više ne računa na prihode od privatizacije društvenih preduzeća.

Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković rekao je da u toj instituciji rade potpuno drugi, ali jednako društveno odgovoran posao, koji se svodi na pronalaženje rešenja za preduzeća, za koja se pokazalo da privatizacija nije dala rezultate i koja su se vratila državi.

U ovom trenutku Agencija je u 220 firmi, sa čijim je kupcima raskinula ugovore, postavila za rukovodioce stručnjake izabrane na javnom konkursu.

Zadatak im je da obnove proizvodnju i pripreme preduzeće za neku novu prodaju. Tako je i izdavačko preduzeće "Prosveta" dobilo državnog menadžera. U nekada uspešnoj kući, zatekao je svega 70 zaposlenih i to u jedinoj knjižari koja im je ostala - u Knez Mihailovoj ulici, i dug od 170 miliona dinara.

"Mora da se napravi program kako će se to rešiti. Račun funkcioniše i bar za sada se isplaćuju sa zakašnjenjem minimalne zarade", naveo je državni menadžer u "Prosveti" Rodoljub Todorović.

Da li zbog manjkavosti Zakona o privatizaciji ili propusta u procedurama, tek privatizacija u Srbiji nije privredu učinila efikasnijom. Naprotiv, donela je nove probleme.