Zarada od golice

Iako ima diplomu Fakulteta za fizičko vaspitanje, Zoltan Berkeš zarađuje baveći se poljoprivredom. Već 15 godina gaji pšenicu, soju, sočivo, a odnedavno je počeo i bundevu golicu.

"Ulaganja su ista kao kod kukuruza ili suncokreta. Što se tiče tikve, ona daje bolje zemljište, jer će ono što se sadi iduće godine imati minimum 20 odsto više roda", kaže Berkeš.

Proizvodnja bundeve golice, kažu poljoprivrednici, nije zahtevna, a donosi pristojnu zaradu. Na jedan uloženi evro, čist profit je 1,14 evra.

Računica pokazuje da od jednog hektara bundeve proizvođaču, posle odbijanja svih troškova, ostaje 500 evra. Zoltan ima ukupno 40 hektara svoje zemlje, a sa još 14 poljoprivrednika u Bečeju bundevu gaji na 200 hektara. To što je gazdinstvo registrovao omogućilo mu je da uzme kredit od 100 hiljada evra i kupi kombajn i sušaru za sušenje semena.

"Što se tiče troškova, uspeli smo da štedimo, jer se nismo trkali, da svako uzme svoj kombajn, nego ovaj jedan kombajn ide kod svakog i jedna sušara radi za svakog i troškovi su nam dosta umanjeni", kaže Berkeš.

I mnogi drugi rado bi registrovali gazdinstvo, ali im je trošak za penzijsko-invalidsko osiguranje preveliki. Ipak, bez toga ne mogu da računaju na subvencije države.

Andraš Boja iz Opštinskog veća za poljoprivredu u Bečeju kaže da PIO fond traži da se plati razlika od trenutka od kada se na osobu vodi to poljoprivredno zemljište.

„To je nekada 2,3 godine, nekada 5 do10, a to nisu mala sredstva", kaže Boja.

Zbog toga se dešava da oni koji nemaju posao i da odustaju od registracije. S druge strane, poljoprivrednici koji su se opredelili za bundevu golicu mogu da računaju na sve veću tražnju i bolju zaradu.

Sa austrijskom firmom su postigli dogovor za izvoz ovogodišnjeg roda, i to po ceni od oko 3 evra za kilogram sušenog semena. Prosečan prinos suvog semena bundeve golice po hektaru je od 400 do 700 kilograma.