Kako do bolje privatizacije

Kada je Srbija ušla u proces privatizacije očekivalo se da prelaskom društvenog vlasništva u privatno bude stvorena i bolju privrednu strukturu. To se, međutim, nije desilo.

"Srbija, koja je nekad imala oko 1,2 miliona industrijskih radnika koji su radili u neposrednoj proizvodnji, sada ima 313.000 radnika. Čim se govori o potrebi reindustrijalizacije, to znači da neke stvari nisu urađene kako valja", smatra ekonomski analitičar Radojka Nikolić.

Država je prodala oko 2.300 društvenih preduzeća. Zbog nepoštovanja obaveza, preuzetih kupoprodajnim ugovorom, sa oko 600 kupaca ugovori su raskinuti.

"To nije svaka četvrta privatizacija, to je 200.000 nezaposlenih radnika ili kvazi zaposlenih koji u ovom momentu niti rade niti primaju platu, nego moraju na neki drugi način da budu subvencionirani, da li od strane države ili na neki drugi način, što čini armiju nezadovoljnih ljudi", rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Nesavesnih kupaca najviše je bilo u industriji, građevinarstvu, poljoprivredi i trgovini.

"Možda je prevelika pažnja bila usmerena na to da se ostvari što veća kupoprodajna cena, ali su, sa druge strane, izostale investicije, što je doprinelo da preduzeća ostanu bez perspektive nakon privatizacije", rekao je Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju.

Lošem preduzeću, koje je i pre privatizacije imalo mnogo problema, bilo je teško naći kupca. Obično bi se to desilo tek posle nekoliko pokušaja. Ali za mnoga od njih to nije bio kraj agonije, jer ni novi vlasnici nisu uradili ono što se od njih očekivalo.

Češće su i ono malo dobrog što su zatekli upropastili. Ipak, ima i zadovoljnih. To su oni koji rade u preduzećima koja su i pre privatizacije bila dobra. I sada su dobra, a neka od njih i mnogo bolja.