Ograničeni "apetiti" ministarstava

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković izjavio je da će zakon o fiskalnoj odgovornosti i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, sprečiti da preterani zahtevi ministarstava u Vladi utiču na pravilno vođenje fiskalne politike u narednoj godini.

Đoković je istakao da, prema planovima, rashodi u budžetu za 2011. godinu ne bi trebalo da budu veći od 795 milijardi dinara, a zahtevi korisnika već su narasli na skoro hiljadu milijardi dinara, što je oko 20 odsto više od onoga što će moći da bude izvršeno.

Prema njegovim rečima, uobičajeno je da tokom pripreme budžeta zahtevi korisnika budu veći od onoga što Ministarstvo finansija može da obezbedi u tom trenutku, ali će rashodi morati da budu prilagođeni budžetskom deficitu od najviše četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.

Đoković je naglasio da se ne očekuje da odmrzavanje plata i penzija bude preterani udarac na budžet za 2011. godinu, jer su sa MMF-om proverene projekcije kretanja budžetskih prihoda u narednoj godini i ocenjeno je da postoji prostor da se plate u javnom sektoru, kao i penzije, podignu već u januaru umesto u aprilu.

Dogovoreno je da, u principu, plate i penzije prate inflaciju u prethodnom periodu i to će svakako uticati na određeno poboljšanje životnog standarda građana Srbije, istakao je sekretar.

Đoković je naveo i da tokom predstojećeg rebalansa neće biti povećanja troškova budžeta, već će sredstva u vrednosti šest milijardi dinara, nastala uglavnom tako što određene investicije predviđene budžetom nisu realizovane, biti preraspodeljena.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija je podsetio da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu koja tokom krize nije reagovala povećanjem poreza, već je na nivou koalicionih partnera u Vladi dogovoreno da se troši u okviru postojećih prihoda, tako da je sada na raspolaganju pomenutih šest milijardi dinara i neće moći da se troši više od toga.

Đoković je objasnio da su ta sredstva nastala, jer su ministarstva i drugi direktni budžetski korisnici pri planiranju rashoda za ovu godinu predvidela sredstva za investicione radove koje, uglavnom zbog tehničke nepripremljenosti, verovatno neće biti u stanju da realizuju.

Državni sekretar je napomenuo da je deo sredstava, koji će biti raspoređen tokom rebalansa, nastao i korekcijom prihoda, jer se pri planiranju budžeta nije računalo da će kurs biti 105 dinara za evro, što se odrazilo i na cene uvoznih proizvoda, a samim tim i na prihode od poreza na dodatu vrednost iz uvoza.

Đoković je naglasio da rebalans budžeta ni u kom slučaju ne sme da izađe iz deficita koji je dogovoren sa MMF-om, koji je na konsolidovanom nivou, koji obuhvata i lokalne samouprave, AP Vojvodinu, penzioni i zdravstveni fond, 4,8 odsto BDP-a, a na republičkom nivou ne sme da bude veći od 3,6 odsto.

Što se tiče kretanja primanja i izdataka budžeta od početka godine, Đoković je podsetio da su javni prihodi u direktnoj vezi sa kretanjem ekonomske aktivnosti, odnosno bolja ekonomska aktivnost utiče da se državni budžet bolje puni.

"Situacija u drugoj polovini godine je bolja, optimističnija nego u prva četiri meseca. Ekonomska aktivnost je, verovatno i zbog loših vremenskih prilika, bila slabija nego što se očekivalo, međutim, danas se čini da oporavak postoji i u tom smislu će se prihodi realizovati na način koji je već usaglašen sa MMF-om", zaključio je Đoković.