Pelet sve traženiji

Do ove sezone, grejanje na pelet bilo je najjeftinije. Iako je tona peleta 15 do 20 odsto skuplja nego prošle godine, potražnja je sve veća. Proizvođači kažu da bi mogli da prodaju i deset puta više. Sa porastom tražnje raste i broj fabrika peleta. Za samo godinu dana, otvoreno ih je pet.

Do prošle godine, gotovo cela proizvodnja plasirana je u izvoz, dok su ove godine gotovo polovinu proizvodnje peleta već prodali na domaćem tržištu.

Pelet je, pre svega, čist energent. Praktično sve sagori, jer od jedne tone ostane do deset kilograma pepela. Iako je poskupeo, i dalje je isplativ za grejanje.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić kaže da je pelet vrlo konkurentan gasu, kao i mazutu, koji je znatno skuplji od peleta, ali nije konkurentan uglju i ogrevnom drvetu.

"Imajući u vidu da je pelet veoma komforan energent, a ako se uporedi sa ostalim energentima, ima mnogo prednosti, što je bio jedan od razloga zašto su se brojna domaćinstva odlučila da pređu na pelet i zamene svoje kotlove", kaže Glavonjić.

Prodaja kotlova i peći na pelet za deset odsto je veća nego prethodne godine, a na stovarištima kažu da prodaja tog ogreva ide odlično.

Saša Petrović iz Stovarišta ogreva "Beograd" kaže da je interesovanje za pelet poraslo u poslednje dve godine.

"Pelet kupuju uglavnom oni koji greju od 120 do 200 kvadrata i više. Uglavnom su to veći potrošači koji su do sada koristili ili ugalj ili ogrevno drvo", objašnjava Petrović.

Pelet treba kupovati na kraju grejne sezone za narednu zimu, jer je tada i najjeftiniji. Krajem aprila fabrička cena peleta bila je 135 do 140 evra po toni, a sada košta i do 180. Na stovarištima košta oko 210 evra.

Taj posao je veoma unosan, pa ne čudi što je na srpskom tržištu sve više proizvođača peleta. Prošle godine je bilo 16 fabrika peleta, a ove godine već je registrovana 21.

Pokretanje proizvodnje je skupo, ali brzo se isplati. Iako je konkurecija sve veća, peletu cena ne pada.

Profesor Glavonjić objašnjava da je jedan od razloga relativno visokih cena peleta i rast cena drvne sirovine.

"U Srbiji, značajni konkurenti proizvođačima peleta jesu fabrike za proizvodnju drvnih ploča i iverica. Oni koriste istu polaznu sirovinu kao i proizvođači peleta, što naravno znatno utiče na rast cena drvne sirovine", kaže Branko Glavonjić.

Za proizvodnju peleta najbolji su ostaci bukovog drveta, topole i četinara, a Srbija ima veliki drvni potecijal. To našoj zemlji može dobrim delom da zameni uvozna goriva, ali to je i šansa za izvoz.

Prošle godine, država je od izvoza peleta zaradila 7,5 miliona evra, što je 13 odsto više nego 2011. godine. Evropske zemlje troše 80 odsto svetske proizvodnje peleta.