Radna mesta (pre)skupa?

Finansijska pomoć za investitore jedan je od faktora koji utiču na odluku gde će realizovati neki projekat. Tako je Srbija uglavnom privlačila svoje ulagače. Od 2006. godine iz budžeta je finansirano 257 projekata koji kreiraju više od 50.000 radnih mesta i za to je namenjeno 300 miliona evra.

Iz Vlade poručuju nema privlačenja stranih investitora bez subvencija, ali će opravdanost nekih investicija biti preispitana.

Postavlja se pitanje koliko će ubuduće biti veliki mamac za strane investitore. Institucija zadužena za privlačenje investicija ne sumnja da su sve dosadašnje subvencije bile opravdane.

Direktor Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja Božidar Laganin rekao je da je praksa pokazala da se sredstva dodeljena iz budžeta kad kompanija počne da posluje vraćaju u intervalu od 17 meseci. "Imamo primer Jure koja je vratila sredstva iz budžeta za 11 meseci", naveo je Laganin.

Da je reč o do sada najboljem projektu nije sumnjao donedavni ministar Mlađan Dinkić.

"Neka nas kritikuju što dajemo podsticaje, ali mi mislimo da je skuplje kada fabrike ne rade", naveo je Dinkić.

Tako su određena područja od posebnog državnog interesa sa više od 50.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti većom od 20 odsto u kojima su mogući ulagači i posebno tretirani. Dobijali su od 4.000 do 10.000 evra za svako novo radno mesto. Na jedan uložen evro, kažu, vratilo se u proseku pet.

Profesor FEFA Mihajlo Crnobrnja kaže da je to dobra vest.

"Naopako da se to nije vratilo, čemu onda cela priča, mislim da je to dobra vest, ali ja sam više za to da se mnogo više pažnje posveti pravnom, administrativnom sistemu koji ne koštaju ništa", naveo je Crnobrnja.

Radno mesto je u proseku plaćeno 4.500 evra. Sa ovakvom politikom podrške investitorima nije se slagao ni, do juče slobodni analitičar, a od danas, najverovatnije, ministar privrede Saša Radulović.

"Ovo je bila katastrofalna odluka države koja nema nikakvog efekta ni na privredni rast, ni na zaposlenost", rekao je Radulović.

Da su u pojedinim slučajevima subvenicije bile izlišne ili da su date u većoj meri nego što je trebalo, ekonomisti potkrepljuju primerima.

"One koje ja znam Filip Moris ili "Britiš Amerikan Tobako" su došli sa popriličnim stotinama miliona dolara bez subvencija, bilo je naravno nekih drugih podsticaja, zastita njihovog tržišta na pet godina", kaže Crnobrnja.

Ko investira u zemlje Evropske unije ima pravo na subvencije, ako ulaže u regione ili oblasti koje je Unija odredila kao strateške. Dok ne postane članica, Srbiji, kažu, ne preostaje ništa nego da izdvaja novac iz svog budžeta.

"Kompanija danas i sa pravom očekuje određenu podršku ne samo u finansijskom smislu, nego i u logističkom, davanju određenih poreskih pogodnosti, zemljista", naveo je Laganin. 

Rekorderi u visini državne pomoći za sada su Beneton i Dajtek. Njima je država za svakog novozaposlenog obećala 9.000 odnosno 10.000 evra.