Mini poslovi recept za nezaposlenost

Broj nezaposlenih u Srbiji gotovo da se ne smanjuje, ponuda poslova opada. Bez posla je više od 750 hiljada ljudi, odnosno šest hiljada više nego ranije u istom periodu.

Država planira da spreči da se broj nezaposlenih povećava, a najavljuje i nove aktivne mere zapošljavanja kroz subvencije, stručno osposobljavanje i javne radove.

Domovi zdravlja u Raškoj, Smederevu i Ljuboviji traže lekara. Na ta tri oglasa može da računa oko 2.500 nezaposlenih lekara.

Iako su, prema evidenciji, među najtraženijim zanimanjima, svega jedan oglas za lekara specijalistu. Jedan je i oglas za trgovca. Oglasa za stomatologe nema kao ni posla u medijima i oblasti ljudskih resursa.

Svaki četvrti radno sposobni stanovnik je bez posla. Vreme koje je potrebno da se posao nađe ne smanjuje se u proseku četiri godine, ali se broj oglasa smanjuje.

"Prvih sedam meseci ove godine imali smo prijavljene potrebe za 39.000 radnih mesta, što je za svega hiljadu manje nego za isti period prošle godine", kaže Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Najviše je oglasa u oblasti nauke i obrazovanja, ali posao je većinom na određeno vreme.

Neki posrednici u traženju posla beleže porast ponude od 11 odsto, međutim, tu statistiku kvari druga - porast broja onih koji su u potrazi za poslom.

Elena Erdeljenović sa sajta Infostud kaže da se na tomm sajtu mesečno pojavi između 850 i 900 oglasa, dok svakog meseca stigne oko 1.500 novih radnih biografija koje posetioci sajta ostave u bazi sajta.

S obzirom na to da je teško naći stalno zaposlenje, Britanci žele da pribegnu rasprostranjenoj praksi u Nemačkoj, a reč je o mini poslovima.

Ta šema predviđa da svako može da ima više poslova na određeno vreme kod različitih poslodavaca. Na njima može da zaradi do 400 evra mesečno i ta suma je oslobođena poreza. Poslodavac pritom ima olakšice u plaćanju poreza i ima interes da zapošljava ljude.

"To bi bilo jako dobro za naše tržište rada, imalo bi efekte sigurno", kaže Ljiljana Džuver iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

"Kroz strategiju zapošljavanja govorili smo koliko su važni ti fleksibiln oblici zapošljavanja i nadam se da ćemo kroz unapređenje radnog zakonodovstva moći da ponudimo tako nešto", kaže Ljiljana Džuver.

Rešenje za veliki broj nezaposlenih, država vidi i u socijalnom preduzetništvu.

Osim osoba sa invaliditetom, prave plan da se u preduzeća te vrste uključe i oni koji se teže zapošljavaju- bez kvalifikacija, mlađi od 30 i stariji od 50 godina.