Zdravo, ali skupo

Iako se u svetu sve više traži, u Srbiji se organska hrana i dalje slabo kupuje i troši. Površine na kojima se ona uzgaja, međutim, iz godine u godinu se povećavaju, ali u toj proizvodnji i dalje zaostajemo za Evropom. I dok su u svetu organski proizvodi od konvencionalnih skuplji oko 40 odsto, u Srbiji je ta razlika mnogo veća, čak dva do tri puta.

Proizvođač organske hrane Zorana Gajić kaže da je najveći problem sa kojim se suočavaju nedostatak semena za žitarice i povrće.

"U organskoj proizvodnji dovoljno je da se vodi dnevnik gde se na dnevnoj osnovi upisuje sve što se na poljoprivrednom gazdinstvu radi", kaže Zorana.

Organska hrana se najčešće prodaje na pijacama.

"Ljudi kupuju zdravu hranu ako znaju od koga kupuju, ako znaju proizvođača, ako znaju koje su metode proizvodnje", kaže Vivijan Šedler, proizvođač organske hrane.

Darko Stanković, prodavac organske hrane, kaže da neko to radi iz pomodarstva, neko zbog zdravlja, a neko zato što to voli.

Iako interesovanja za organsku hranu ima, ona se još ne kupuje u velikim količinama. Najčešće zato što je dva do tri puta skuplja od konvencionalne. Pa tako, organska šargarepa košta 150 dinara, paprika 200, paradajz i do 300, blitva 60, a komad kelerabe 50 dinara.

Iako je i ponuda za sada skromna, sve je više proizvođača koji žele da se bave organskom proizvodnjom.

"Mi to vidimo i po broju porizvođača koji nas kontaktiraju, koji traže dodatni materijal kako bi se više upoznali sa metodama organske proizvodnje, a što se tiče šanse za izvoz, mi najveće količine organskih proizvoda i izvozimo", kaže Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede.

Na zapadu se organska hrana odavno koristi. Vladimir Nikolić lekovito bilje prodaje u inostranstvu i kaže da mu je teže da robu proizvede, nego da nađe kupca.

"Teško je ako sakupljate divlje bilje da dođete do brojeva katastarskih parcela, a to je neophodno da biste uradili sertifikaciju", kaže Vladimir Nikolić iz "Herbe".

Organska proizvodnja u Evropi zauzima 10 miliona, a u Srbiji 6.200 hektara. U to nisu uračunte površine sa kojih se sakupljaju plodovi u prirodi. Kako voda, vazduh i zemljište u Srbiji nisu zagađeni, mogućnosti za povećanje proizvodnje postoje, a proizvođači organske hrane mogu da računaju i na veće podsticaje iz budžeta.