Prepreka više nego olakšica

U Srbiji je od januara prošle do septembra ove godine oko 4.000 malih i srednjih preduzeća više ugašeno nego otvoreno. Tako je, prema oceni ekonomista izgubljeno oko 40.000 radnih mesta.

Predstavnici vlasti često poručuju građanima da ne čekaju da im država da posao, već da i sami pokreću sopstveni biznis. Oni koji su ih poslušali, žale se da je prepreka mnogo više nego olakšica. Registracija firme još je i najmanji problem - traje nekoliko dana, a troškovi nisu veliki.

Jovanka Atanacković iz Agencije za privredne registre kaže da se plaća naknada za registraciju koja košta 4.500 dinara za priovredna društva i 2.140 dinara za dobijanje matičnog broja.

Računi se uvećavaju po izlasku iz Agencije za privredne registre. Tako je najmanji doprinos 9.000 mesečno za jednog zaposlenog. Knjigovođa košta od pet do deset hiljada mesečno, često i više. Firmarina od 10 do 100 hiljada mesečno, za mala preduzeća.

Tu je i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta, a i ima i onih koji moraju da plate dva "muzička dinara" godišnje, što je oko 21.000 dinara. Računica je da se bez pet do šest hiljada evra ne može ni razmišljati o pokretanju biznisa.

"Trebalo je novca za depozit i prva kirija, pošto svi traže depozit, papiri za otvaranje salona, za prijavu radnika u salonu, za materijal, frizersku opremu, za račune za vodu, struju", objašnjava Nikola Krstić, vlasnik frizerskog salona.

U prve tri godine od osnivanja u Srbiji opstane tek svaka druga firma. Vlasnici malih i srednjih preduzeća, u kojima i radi najviše zaposlenih, zato kažu da Srbija treba da sledi primere nekih članica Evropske unije koje imaju niz olakšica za početnike u biznisu.

Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da već u prvom mesecu treba zaraditi 80.000 dinara da bi se namirili troškovi poslovanja i platile dažbine državi. 

"U većini zemalja početnici u prve dve godine ne plaćaju ili poreze ili doprinose, takođe, oslobođeni su svih komunalnih taksi i svih ekoloških i drugih taksi na jedinici lokalne samouprave gde posluju", kaže Rajić.

Za početnike u Srbiji, država je obezbedila "start ap" kredite, ali njih dobije svega pet do devet odsto preduzetnika. O eventualnim novim merama pomoći početnicima, u Ministarstvu ekonomije nisu želeli da govore pre usvajanja budžeta za sledeću godinu.