Greh Sinerovog masera, doping u tuđim rukama

Sportisti i njihovi timovi moraju svake godine da prate aktuelnu listu zabranjenih supstanci i metoda Svetske antidoping agencije kako ne bi kao Janik Siner upali u zamku korišćenja nedozvoljenih sredstava. Na listi se nalaze mnogi suplementi i supstance, od kojih neke ne dovode direktno do poboljšanja performansi na terenu, odnosno ne mogu da utiču na rezultate.

Siner je dva puta bio pozitivan na zabranjenu supstancu klostebol. Prvi pozitivan uzorak dao je 10. marta tokom takmičenja na mastersu u Indijan Velsu. Osam dana kasnije, njegov drugi uzorak ponovo je bio pozitivan na isti metabolit. Najbolji teniser sveta nije snosio odgovornost za pozitivne doping nalaze, jer mu je u oba slučaja uvažena žalba.

Italijan je objasnio da je supstanca ušla u njegov organizam nesvesno, zbog kontaminacije od člana njegovog tima, koji ga je masirao, a prethodno koristio sprej sa klostebolom na svojoj koži. Iako Siner ne snosi krivicu, rezultati, novčane nagrade i bodovi sa turnira u Indijan Velsu su mu oduzeti.

Prof. dr Marija Anđelković iz Udruženja za medicinu sporta Srbije objašnjava za RTS da je teoretski moguće i da nije neobično da se u organizam unese nedozvoljena supstanca kao u slučaju kod Sinera.

"Ukoliko se krema nanosi na određenu (veću) površinu, u dužem vremenskom periodu (više od nekoliko dana) ili na oštećenu (povređenu) kožu, rizik od resorpcije se svakako povećava. Klostebol pripada grupi anaboličkih steroida i njegova upotreba u sportu je zabranjena prema Listi zabranjenih doping sredstava koju donosi Svetska antidoping agencija", kaže Marija Anđelković.

Vrtlog dopinga 

Mediji su preneli informaciju da je u Sinerovim testovima pronađen klostebol manji od milijarditog dela grama. U Italiji postoje preparati, poput spreja koji je koristio maser najboljeg svetskog tenisera koji sadrže klostebol i poslednjih godina bilo je sportista iz te zemlje koji su bili pozitivni na ovu supstancu, poput Matilde Paoleti i Marijana Tamara.

"Primena krema tj. topička primena preparata se u sportu smatra dozvoljenom, ali sportisti izuzetno retko koriste kreme kao ovu koja je upotrebljena u Sinerovom slučaju. Najčešće koriste kreme koje u sebi imaju analgetike ili antibiotike, što je dozvoljeno, ili kreme koje u sebi imaju glukokortikoide što je isto dozvoljeno. Iz tog razloga se oko lokalne primene krema ili sprejova ne vode debate i smatraju se u principu dozvoljenim jer niko ne koristi kreme sa steroidima i ovo je prvi put da lično čujem za takvu kremu, kao i za sam klostebo", navodi prof. dr Marija Anđelković.

Profesorka Anđelković kaže da je vrlo verovatno klostebol brzo pomogao pri zarastanju rane kod saradnika koji je masirao tenisera. Međutim, dodaje da postoji niz nejasnoća u vezi sa ovim slučajem.

"Zašto je uopšte kupio kremu koja u sebi ima zabranjenu supstancu i ima znak za doping; da li je trener rekao fizioterapeutu da je unutra doping supstanca ili ne, pošto oko toga postoje nesuglasice; zašto je fizioterapeut masirao sa posekotinom na ruci; zašto nije prao ruke pre masaže ili nosio rukavice; kako je Siner uspeo dva puta da u jednom danu obori svoje suspenzije nakon doping pozitivnog slučaja; kako se definicija apsolutne odgovornosti u sportu (sportista je uvek odgovoran za sve što unese u svoje telo) ovoga puta nije primenila jer Siner nije 'uneo' svesno supstancu; kako za razliku od drugih sportista neće odgovarati sa stručnost ljudi u svom timu koju su neminovno napravili grešku; zašto su mu oduzeti bodovi ako nema povrede pravila i doping pozitivnog slučaja… Mnogo je toga o čemu može da se diskutuje – pravnih, etičkih i medicinskih, čak i bez bilo kakve ostrašćenosti u vezi sa ovim slučajem", naglašava profesorka Anđelković.

Slučajevi dopinga u tenisu

Ova afera nije prvi slučaj u kome je tenis zahvatila doping kriza. Postoje i raniji primeri iz kojih su igrači izlazili kao "pobednici", poput slučaja sa Marijom Šarapovom, koja je 2016. godine suspendovana nakon što je bila pozitivna na supstancu meldonijum, kao i Rišara Gaskea koji je 2009. bio nakratko izopšten iz tenisa zbog konzumacije kokaina.

Meldonijum je dodat na listu zabranjenih supstanci Svetske antidoping agencije 1. januara 2016. Šarapova je priznala da je koristila lek više od 10 godina iz zdravstvenih razloga, ali nije bila svesna da je ta supstanca postala zabranjena. Prvobitno je suspendovana na dve godine, ali je ta kazna kasnije smanjena na 15 meseci nakon što je utvrđeno da nije namerno prekršila pravila. Kod Gaskea je utvrđeno da je mala količina kokaina dospela u njegov organizam slučajno, nakon što je teniser poljubio ženu u noćnom klubu koja je koristila kokain. Nakon kraće suspenzije oslobođen je krivice.

Jedan od najpoznatijih događaja u vezi s dopingom u Srbiji dogodio se Viktoru Troickom koji je 2013. suspendovan na 18 meseci zbog kršenja antidoping pravila. Podsetimo, srpski teniser zbog bolesti nije dao uzorak krvi na turniru u Monte Karlu i dobio je veliku suspenziju u trenucima kada je bio na vrhuncu karijere.

I dvostruka grend slem šampionka Simona Halep je na Ju-Es openu 2022. godine bila pozitivna na zabranjenu supstancu koja stimuliše stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a potom je optužena i zbog nepravilnosti u biološkom pasošu. Suspendovana je u septembru 2023. na četiri godine. Sud za sportsku arbitražu smanjio je početkom marta suspenziju sa četiri godine na devet meseci.

Mnogi sportisti, uključujući i Andre Agasija su se u ranijim fazama karijere suočavali sa sličnim problemima, što pokazuje da je doping dugogodišnji izazov u svetu sporta.

Sinerove odbrane i poslednji dani pre Ju-Es opena

Siner je otpustio kondicionog trenera Umberta Feraru i fizioterapeuta Đakoma Naldija nekoliko dana nakon što je objavljeno da je dva puta bio pozitivan na pomenutu nedozvoljenu supstancu.

"Ja sam čist i pošten. Ljudi znaju ko sam, moji navijači to znaju. Oni koji me poznaju, znaju da nikada nisam prekršio pravila i ne bih uradio ništa protivzakonito. U ovim trenucima mnogi su mi bili bliski i shvatio sam da imam prijatelje. Igrao sam sa težinom u mislima i prošlo je dobro, ali očigledno da otklanjanje ovih misli može samo učiniti da se osećam bolje i da igram Ju-Es open punim plućima", rekao je prvi teniser sveta uoči početka poslednjeg grend slema u sezoni.

Pored individualne odgovornosti, postoje i dužnosti stručnog tima koji moraju biti podjednako edukovani kao i sportista.

"Krivica nažalost uvek ide prema sportisti, a za stručni tim samo ako se jasno dokaže. Ali ovde su izostala oba momenta što je u svetu sporta i tenisa izazvalo veliko negodovanje sa razlogom", rekla je prof. dr Marija Anđelković.

Marija Anđelković kaže da sportisti mogu da nauče iz ovog intrigantnog slučaja, pre svega u sferi obaveštavanja i edukacije u domenu onoga što se tiče njihovih tela i konzumacije određenih supstanci. 

"Siner je dokazao da se i o kremama i sprejevima može misliti drugačije, ako neko koristi kremu sa anaboličkim steroidima. Koža je najveći organ našeg tela i moć resorpcije je velika, zato uvek treba voditi računa šta se na nju nanosi i uvek treba poštovati uputstvo za lek i proveravati Listu zabranjenih doping sredstava koja se obnavlja svake godine", zaključila je Marija Anđelković za RTS.

Janik Siner se trenutno nalazi u Njujorku gde se priprema za početak Ju-Es opena na kome je najbolji rezultat napravio 2022. godine plasiravši se u četvrtfinale u kome je poražen od velikog rivala Karlosa Alkaraza. 

Pred Italijanom će u Njujorku izvesno biti veliki pritisak zbog doping afere, kako na terenu, tako i van njega, jer će pažnja dodatno biti usmerena ka prvom teniseru sveta.