Sumrak rukometaša Srbije u Gracu, da li će uslediti svitanje

Srpski nacionalni tim nijednom tokom meča nije imao prednost već je konstantno jurio rezultat. Pritisak i prevelika želja da se nadomesti razlika doprineli su velikom broju nerealizovanih napada.

Belorusi su igrali odbranu "6-0" uz duboke izlaske do linije devet metara. Bekovi Srbije su u prvom poluvremenu imali sijaset rešenja - šutirali su spolja, prodirali do gola ili pronalazili igrače "na crti" i krilima. Napad je funkcionisao dobro, igralo se "gol za gol".

Međutim, iako se odbrana protivnika nije menjala do kraja susreta, intenzitet i realizacija napada srpskih rukometaša su opali i bili neprepoznatljivi u nastavku.

Odbrana Srbije se takođe zasnivala na sistemu "6-0", ali nije bila istog kvaliteta kao protivnička. Najveći problem je bio saradnja beloruskih bekova sa pivotmenom Artsemom Karalekom, koji je na kraju utakmice bio i najefikasniji pojedinac na terenu sa devet pogodaka uz samo jedan promašaj.

Pred kraj utakmice Srbija je pokušala i sa "5-1" odbranom, sa isturenim igračem prema levom ili srednjem beku, ali ni taj sistem nije doneo željene rezultate.

Kao posledica loše odbrane, srpski golmani su imali nezavidno veče - ukupno šest odbrana od 41 šuta prema golu.

Bila je očigledna nervoza od početka susreta. Već u osmom minutu su Mijajlo Marsenić i Vladislav Kuleš imali razmirice, što je u nastavku rezultiralo grubim faulovima i isključenjima na obe strane.

Generalno gledano, čini se da su psihološki faktori najviše uticali na loše izdanje reprezentacije u prvom meču na kontinentalnoj smotri. A pojavili su se pre putovanja u Grac.

Teški porazi od dve najjače reprezentacije sveta - Norveške i Francuske - na pripremnim utakmicama pred početak Evropskog prvenstva uzeli su maha. Kada koplja ukrste najozbiljniji kandidati za medalje i ekipa koja nema jasno određen cilj, očigledno je ko će osećati posledice. 

Iako postoji imperativ prolaska u narednu fazu, da li je to dovoljno inspirativno za igrače, ukoliko ne znaju šta dalje? Sve što naši momci mogu da učine na šampionatu zasniva se na motivaciji koje, možda nema dovoljno. 

Ako se greške u naredna dva meča smanje na dopustiv nivo i ako se bude igralo i srcem i glavom, ni medalja neće izgledati tako daleko, jer ovaj tim ima potencijala za takav podvig.