Otkazano više od stotinu takmičenja zbog rata na Bliskom istoku - kakva je sudbina sporta

Sukob nije poremetio samo sportski kalendar, već je ogolio slabosti planova za napredak ekonomije kroz sport.

Prizor Nasera Al-Kelaifija koji je ostao u Dohi dok je njegov Pari Sen Žermen igrao protiv Čelsija u osmini finala Lige šampiona prošle nedelje, simbolično je pokazao koliko je sve neizvesno u uslovima bliskoistočnog konflikta.

Al-Kelaifi nije samo predsednik PSŽ-a, nego i predsednik firme "Qatar Sports Investments" i jedan od najmoćnijih ljudi u evropskom fudbalu, odmah iza predsednika Fife Đanija Infantina.

Ipak, zbog zatvorenog vazdušnog prostora Katara, nije mogao da prisustvuje meču svog tima, što mu se nije desilo godinama.

Iako je kasnije uspeo da stigne u London i uživo isprati pobedu PSŽ-a, delimično otvaranje vazdušnog prostora nije ublažilo posledice koje je rat ostavio na sport i ekonomiju regiona.

Otkazivanja sportskih događaja, koja podsećaju na početak pandemije kovida, ubrzano su se umnožila.

Formula 1 je otkazala trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji, dok je otkazan i veliki fudbalski spektakl između reprezentacija Argentine i Španije u Dohi.

Trka Moto GP šampionata u Kataru pomerena je za novembar.

Pod znakom pitanja su i brojna manja takmičenja, uključujući Svetski kup u umetničkoj gimnastici i regionalne Igre zemalja Zaliva.

Prema podacima konsultantske kompanije "Northbourne Advisory", otkazano je više od 100 događaja od početka sukoba.

Profesor sportske industrije Sajmon Čedvik ističe da je ovaj sukob razotkrio slabosti modela razvoja zasnovanog na organizaciji velikih događaja.

"Zemlje Zaliva nisu dovoljno razvile održiv sportski sistem. Oslanjaju se na uvoz radne snage, organizaciju događaja i dovođenje zvezda, ali ne i na proizvodnju ili dugoročni razvoj", naglašava Čedvik, a prenosi britanski "Gardijan".

Katar - pokretač velikih događaja

Katar je bio pionir u transformaciji regiona u globalni sportski centar, uloživši oko 220 milijardi dolara u organizaciju Svetskog prvenstva 2022. godine.

Njegov primer sledile su i druge zemlje - pre svega Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein.

Saudijska Arabija ima najambicioznije planove, a prestolonaslednik Mohamed bin Salman najavio je da sport treba da čini tri odsto bruto domaćeg proizvoda do 2030. godine.

Zemlja je već dobila organizaciju Svetskog prvenstva 2034, a u ligu su dovedene velike zvezde poput Kristijana Ronalda i Karima Benzeme.

Ipak, rat je došao u najosetljivijem trenutku. Napadi dronovima i nestabilnost u regionu izazvali su zabrinutost među igračima i investitorima, a postoji strah da bi neki sportisti mogli da napuste ligu.

Dodatni problem predstavlja moguće smanjenje prihoda od nafte i gasa, što bi moglo dovesti do smanjenja ulaganja u sportu.

Već postoje naznake da su pojedini projekti, uključujući izgradnju stadiona za Mundijal 2034, usporeni.

Stručnjaci upozoravaju da bi najveći teret mogli da podnesu manji sportovi, dok će fudbal, Formula 1 i boks verovatno ostati prioritet. Ipak, neizvesnost ostaje velika, a budućnost Zaliva kao globalnog sportskog centra ozbiljno je dovedena u pitanje.