Zlatni basketaš Nenad Nerandžić za RTS: U ABA sam se razočarao u košarku, basket kao svetlo na kraju tunela

Smena generacija u basket reprezentaciji Srbije donela je instant rezultate na Tajlandu, osvajanjem zlata na novoformiranom Fibinom turniru Kupa šampiona. Četvorku koncentrisanu oko veterana Stefana Brankovića upotpunili su Nenad Nerandžić, Marko Milaković i Stefan Milivojević, što se ispostavilo kao dobitna kombinacija.

Česte su diskusije oko toga kako i koji bi se etablirani košarkaši prilagodili na manji teren, loptu, grublju igru i jači intenzitet. Da li uspesi na parketu garantuju nagrade na tvrdoj podlozi? Nenad Nerandžić je primer da je adaptiranje moguće. Iskusio je terene ABA lige u dresovima čačanskog Borca, FMP-a i Igokee, samim tim je jedno od najozbiljnijih imena iz sveta košarke koje se probilo do basket selecije Srbije.

Sa četiri sezone u ABA ligi iza sebe, Nerandžić se okrenuo basketu sa 27 godina, što se ispostavilo blagorodnim. Već u svom prvom učešću sa nacionalnom selekcijom se okitio najsjajnijim odličjem. U razgovoru za portal RTS-a je sumirao utiske sa Tajlanda, za početak.

"Veliki uspeh. Svi najjači rivali su došli u najboljim sastavima na prvo Fibino kup takmičenje i prvo mesto u takvoj konkurenciji je veoma dobar osećaj", kaže Nerandžić, koji je bio najefikasniji pojedinac Srbije u prvom susretu protiv olimpijskih prvaka Holanđana. "Orlovi" su posle teške borbe uspeli da savladaju Vortija de Jonga i ostale na otvaranju i zatvaranju turnira. Prema njegovom viđenju, finalni duel je bio teži za pripremu.

"Finale je sigurno bilo izazovnije. Razmišljaš kako te jedan meč deli od osvajanja. Bili smo u rezultatskom deficitu tokom većeg toka tog basketa, što nije bio slučaj u prvom meču. U tim trenucima nije bilo lako", istakao je Nerandžić, trenutno 11. igrač na svetskoj rang-listi.

Karijeru u basketu tri na tri započeo je sa ekipom Uba na turniru u Abu Dabiju 2023. godine, odigravši tek pet turnira na samom kraju sezone. Leto-jesen 2024. prva mu je cela sezona na Svetskom turu i suštinski je još uvek "svež" na basketaškoj mapi. Odluka o prekvalifikaciji nije došla "preko noći".

"Već duži period sam bio nesrećan i razočaran u košarku. Pre svega u trenere, a zatim u ljude koji vode celu priču. Ljubav prema sportu je nestala i sve ono zbog čega sam počeo da treniram. Poziv ekipe Uba mi je došao kao svetlo na kraju tunela. Moj prijatelj Nenad Karanović me je često savetovao da razmišljam o basketu i sigurno je velikim delom zaslužan što sam se odlučio na taj korak. Odluku sam doneo u dogovoru sa svojom suprugom", iskreno je odgovorio Nenad.

Brojni uspesi na turnirima sa jednom od najjačih, najdugovečnijih i najtrofejnijih ekipa na Svetskom turu doprineli su konkurisanju za nacionalni dres, potom i odabiru. Iz svog gledišta, veruje da su njegove partije, odlična saradnja i odnos sa saigračima bili argumenti za ubacivanje za konačni sastav, a svakako da selektor Marko Ždero ima i neke svoje razloge. 

Kao što postoji razlika u fudbalu i futsalu, tako i prelaz sa košarke na basket traži promenu u stilu igre i navikama. Nenad tvrdi da još uči, iako je stekao zavidno iskustvo u kratkom periodu.

"Nisam očekivao tako veliku razliku između košarke i basketa. Utisak je da sam se brzo prilagodio, ali iz mog ugla ne izgleda baš tako. Još uvek dosta toga moram da učim. Način na koji sam igrao se skroz promenio, ali neke stvari idalje koristim", naveo je Nerandžić.

FMP i Igokea kao najveći uspeh i razočaranje

Rođeni Beograđanin, Nerandžić je započeo karijeru u lokalnom KK Cerak, odakle je usledio angažman u Beovuku u sezoni 2016/17. Posle minutaže na "kašičicu", Nerandžić čini nagli napredak u sezoni 2017/18 sa 9,4 poena i 7,8 skokova za 23,9 minuta na parketu u Košarkaškoj ligi Srbije.

Sledi prelazak u valjevski Metalac, gde se naročito istakao sa skoro 16 poena po utakmici, što mu je otvorilo vrata čačanskog Borca. Sa Borcem se plasirao iz ABA2 u viši rang, gde je još branio boje FMP-a i Igokee.

"Do svoje dvadesete godine sam igrao Drugu mušku regionalnu ligu i plaćao članarinu. Doći na nivo ABA lige u naredne četiri godine vidim kao veliki uspeh. Sigurno je moglo biti mnogo bolje, ali veoma sam zadovoljan i ponosan na ono što sam postigao u košarkaškoj karijeri. ⁠FMP i Igokea su vrhunac moje karijere, ali isto tako i najveće razočaranje. Prvi put se susrećem sa ozbiljnim sistemom, profesionalizmom, vrhunskim uslovima za trening i u tom periodu sam sigurno najviše napredovao", priča Nenad i nastavlja dalje kako je "presekao" i vratio se na KLS nivo:

"Takođe, vrlo brzo shvatam šta znači igranje za veliki klub. Pre svega pritisak,ambicije i neiskreni međuljudski odnosi. Prvo od strane trenera,a potom i od uprave. Poučen iskustvom, vodio sam računa prvenstveno u odabiru trenera i nisam želeo da žurim u pronalasku nove sredine. Nisam našao adekvatan angažman, pa sam period čekanja odlučio da iskoristim na otvorenom ugovoru u Čačku 94. Na moju sreću, ubrzo stiže poziv ekipe Uba. Potpuno se pronalazim i nakon kratkog vremenskog perioda razmišljam samo o basketu i nadam se daljoj saradnji sa njima", ističe Nerandžić.

Posle epizode u Čačku 94 je usled pojedinih peripetija prešao u dorćolski Dinamik.

"Nisam mogao odmah da se priključim Ubu u narednoj sezoni, pa sam period do juna meseca proveo u Dinamiku. Moram napomenuti da posle dužeg vremena imam odličnu saradnju sa trenerima, a to je zbog Saše Nikitovića", naglasio je Nerandžić.

Promena sporta povlači sa sobom i promenu stila života kod profesionalaca. Košarkaška sezona u klubu je duža, dalje si od porodice ili se pak kostantno selite. Sa renomenom abaligaša, angažmani po Srbiji, regionu ili bližem inostranstvu su sigurni, samo zavisi od opcija na tržištu. S druge strane, Svetski tur u basketu zahteva da si stalno u avionu. Nalik tenisu, neredovan raspored sa kratkotrajnim povratcima kući. Vrlo teška odluka za porodičnog čoveka.

"Shvatio sam da mene i porodicu u košarci čeka inostranstvo i konstantno menjanje sredine. Vidim sebe u Novom Sadu, nadam se još dugi niz godina, shodno tome porodica mi je tamo stacionirana.Turniri i putovanja nam jako teško padaju, ali bolje je da smo kod kuće nego da lutamo po svetu", rekao je Nerandžić.

Što se tiče finansijskog aspekta, u basketu se zarađuje od turnira i sponzorstava. Za te nagrade valja osvojiti turnir ili stići bar do završnice. Na drugoj strani, u košarkaškom klubu su igrači deo većeg sistema, plate su redovne (u zavisnosti od stabilnosti kuba), a na njima je da doprinesu onoliko koliko trener traži. Takođe, ekipama su različiti uspesi u skladu sa limitima (opstanak, sredina tabele, plej-of…). Da li je novac u basketu trenutno toliko zadovoljavajuć da je vredan rizika?

⁠"Počinjemo sezonu bez sponzora. Prvi put se susrećem sa činjenicom da ćemo igrati samo za nagrade. Verujem da će postojati određen pritisak, ali sam siguran da nam to daje dodatni motiv i podstrek. Zahvalan sam basketu na svemu sto mi je omogućio. Pre svega mislim na sreći i miru, stvarima koje ne mogu da se kupie novcem", zaključio je Nerandžić.

Basket reprezentaciji slede pripreme za Svetsko prvenstvo u junu, gde naša selekcija juri treće zlato u nizu.