Priča o Škotu koji je mančestersku kišu zamenio napuljskim paradajzom od zlata

Kada je objavljen spisak od 30 kandidata za Zlatnu loptu, jedno ime se odmah istaklo. Razlog pak nisu velike šanse za osvajanje prestižne nagrade, već činjenica da ga niko nije očekivao među pobrojanima.

Svi su znali da će svoje mesto na listi naći Usman Dembele, Mohamed Salah i Rafinja. Niko se pak nije nadao Skotu Maktominiju. Nije verovatno ni on sam.

Postao je Škot prvi fudbaler sa severne strane Hadrijanovog zida koji je nominovan za Zlatnu loptu još od legendarnog napadača Rendžersa Alija Makojsta, koji je svojim partijama opčinio Evropu 1987. godine.

Iznenađujuće jeste bilo na prvi pogled, ali kada se malo podrobnije pogleda, jasno je da je Maktomini sa razlogom tu gde jeste. Naročito ako se zna kako je do probranog društva došao.

Kako bi napredovao, morao je Maktomini da ode 1.500 milja daleko od majke i zone komfora, mančesterske kiše i ukletog "teatra snova". Sreću, ljubav i "pravi" paradajz našao je na jugu Italije, u Napulju.

Dobio je preko potrebnu podršku, neophodnu promenu pozicije i simpatije grada koji obožava svoje fudbalske bogove.

Kad zidovi rođene kuće postanu tesni

Maktomini je rođen u Lankasteru 1996. godine, ali se već sa pet godina upisao u akademiju Mančester junajteda, gde se školovao narednih 16 godina.

Mučio se u mlađim kategorijama godinama usled niskog rasta, sve dok za dva leta nije stigao do visine od 191 centimetra, usled čega je po potrebi iz veznog reda prebacivan u napad.

Upravo je tada stekao osećaj za šesnaesterac, u kom je vazduh ređi nego na ostatku terena. Visina i sjajna fizička pripremljenost učinili su ga tako izuzetno opasnim pred protivničkim golom. Junajted to nije umeo da to u potpunosti iskoristi.

Za prvi tim je debitovao 2017. godine i za sedam sezona je zabeležio preko 250 nastupa. Ako je i bio na pravom mestu, tajming je bio veoma loš. Junajted se mučio u tom periodu kao nikada u skorijoj istoriji, pa tako ni Maktomini nije dobio pravu priliku da ispuni svoj potencijal.

Umesto da napada dubinu i preti iz drugog plana, njegovi zadaci bili su suviše vezani za iznošenje lopte, izgradnju akcija i sopstvenu polovinu terena. To mu nikad nije bila jača strana. 

Uspevao je uprkos tome da s vremena na vreme nagovesti svoje golgeterske sposobnosti, ali promene mesta nije bilo. Nisu pomogle ni vrhunske partije u dresu Škotske, za koju je postizao golove kao od šale i postao najbolji strelac tima, uprkos tome što nije igrao kao napadač.

Znao je tada da će morati nešto da promeni, ukoliko želi da iskoristi svoj potencijal i unapredi svoju karijeru. Odlučio se da napusti kišni Mančester i zameni ga sunčanim Napuljem.

Tako je nastavljena serija Junajtedovih velikih grešaka, koje su se pre svega odnosile na loše kupovine. U Maktominijevom slučaju - prodaja je bila katastrofalna odluka.

Preporod u Napulju

Igrao se meč poslednjeg, 38. kola Serije A. Na stadion "Dijego Armando Maradona", koji je trepereo od nervoze, stigao je nejaki Kaljari. Tri boda su domaćinu garantovala četvrtu titulu prvaka Italije.

Odolevali su gosti sa Sardinije više od 40 minuta, da bi u smiraj prvog dela Politano ubacio ko zna koju loptu u protivnički kazneni prostor. Sačekao ju je upravo Maktomini i vazdušnim volejom poslao u mrežu za početak slavlja koje je trajalo danima.

Bio mu je to 12 gol u sezoni - jako teško za veznjaka u ligi kakva je Serija A -  koju je okončao Skudetom i zvanjem najboljeg igrača lige.

Jedan od razloga za tako uspešnu sezonu je čisto trenersko majstorstvo Antonija Kontea. Primetio je iskusni stručnjak ono što u Mančesteru nisu, pomerio Maktominija bliže golu i zbog toga je bio nagrađen.

Drugi razlog leži u izlasku iz zone komfora, koju je Škot izgradio na "Old trafordu". Bio je međutim svestan da mu je promena neophodna.

"Oduvek sam živeo vrlo blizu svoje majke, tako da sam mogao da odem kod nje kad god sam hteo. Sada živim 2.400 kilometara daleko, tako da ne mogu samo da odem kući i vidim svoju majku, svoju porodicu, sestru i decu, pa je to drugačije, ali u životu ponekad moraš da izađeš iz svoje zone komfora i uvek sam bio ponosan na svoju odluku", izjavio je Maktomini nedavno za Bi-Bi-Si.

Treći razlog je Napulj, njegovi ljudi, kultura i damar koji su ga preporodili.

Paradajz koji konačno ima ukus

Pre gola koji je vratio Skudeto u Napulj, Maktomini je već mogao da oseti naklonost navijača, koji su ga u kratkom vremenskom periodu pretvorili u božanstvo.

Po zidovima širom grada i na majicama u svim prodavnicama bilo je oslikano njegovo lice. Ušao je pod, ali i na kožu onima čija ljubav nema granice. Njegovo prezime i broj sada su motiv mnogih tetovaža, a raste i broj pesama koje su mu posvećene.

Sve je to zaradio na terenu. Golovima, uklizavanjima i pređenim kilometrima. Ispostavilo se da je ljubav uzajamna.

Promena sredine, kulture i načina života izuzetno je prijala Maktominiju, kog su isprva osvojile jednostavne stvari. Kao paradajz na primer.

"Nikada ga nisam jeo kod kuće. To je samo crvena voda u Engleskoj. Ovde zapravo ima ukus paradajza. Sada ga jedem kao užinu. Jedem svakakvo voće i povrće. Sve je tako sveže. Razlika je neverovatna", izjavio je za Atletik nakon dolaska u Italiju.

Život u Italiji uticao je i na njegov stil, što nije toliko iznenađujuće. Ipak je bilo dovoljno da skrene pažnju na sebe na ovogodišnjem Vimbldonu.

Pronašao se Maktomini tamo gde je malo Britanaca pre njega uspelo, iako ih sve više pokušava. Tamo gde su odela najfinijeg kroja, hrana je ukusnija i gde se podrška navijača oseća na svakom koraku.