Aufiderzen majster Kros - nerđajući zupčanik i oličenje kvaliteta

Nije bilo potrebno mnogo vremena, otkako se kao mršavi 12-godišnjak pojavio u omladinskoj školi lokalnog Grajfsvaldera, da se predvidi uspešna fudbalska karijera Tonija Krosa.

Nakon samo par godina, preselio se nešto zapadnije, u Rostok, gde je njegov otac bio trener u mlađim kategorijama Hanse.

Tamo je za veoma kratko vreme, uprkos igranju u nešto manjoj sredini, uspeo da se izbori za mesto u mlađim reprezentativnim selekcijama. Upravo su nastupi u dresu sa nacionalnim grbom bili od ključnog značaja za dalji razvoj njegove karijere.

Na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina održanog 2006. godine proglašen je za najboljeg igrača, ponajviše zahvaljujući zvanju najboljeg strelca turnira.

Godinu dana kasnije, status velikog talenta potvrdio je i na Svetskom prvenstvu za igrače do 17 godina, gde je takođe proglašen za igrača turnira, čime je naterao skaute širom Nemačke da duplom linijom podvuku njegovo ime.

Najbrži je, naravno, bio Bajern. Nisu Bavarci propustili šansu da u svoje, talentom već krcate redove, dovedu još jednog perspektivnog igrača, koji je na svoju pravu šansu ipak morao da sačeka.

Borba za minute i potraga za pravom pozicijom

Međutim, strpljenje i mirnoću kojima je plenio tokom vrhunca karijere, pokazao je i na njenom početku. 

U prvih nekoliko sezona, tokom kojih je često prelazio granicu između prvog i drugog tima, šansu je dobijao uglavnom sa klupe, što nije osujetilo njegovu produktivnost.

Na debiju u Bundesligi je osim dve asistencije stekao i status tada najmlađeg igrača u istoriji kluba, a jedan od njegovih ulazaka sa klupe po lošem pamte i navijači Crvene zvezde.

Igrao se meč prvog kola grupne faze Kupa Uefa 2007. godine kada je Kros pri vođstvu Zvezde od 2:1 ušao u igru u 81. minutu. U narednih 10-ak je asistencijom i golom u 92. minutu bio najzaslužniji za preokret svog tima i još jedan u nizu bolnih evropskih poraza u postbarijevskoj istoriji srpskog kluba.

Ipak, u godinama koje su usledile, Kros nije uspeo da se izbori za status standardnog prvotimca. Osim toga, još uvek nije imao definisanu poziciju i ulogu u timu, te je bio primoran da potraži sredinu u kojoj bi imao priliku da izbrusi svoj talenat.

Pronašao ju je u Leverkuzenu. Odmah se ustalio u timu Bajera i odigrao odličnu sezonu, po čijem je završetku momentalno vraćen u Minhen. Bio je to novi početak karijere kakvom je retko koji igrač mogao da se podiči.

Hajnkensova vizija i početak sakupljanja srebrnine

Za Krosom je u Minhen 2011. godine došao i Jup Hajnkens, čovek koji mu je u Leverkuzenu vratio samopouzdanje i pronašao ulogu koju će u narednih gotovo 15 godina savršeno odigrati u više od 500 navrata i koja će mu doneti bezbrojne nagrade i priznanja.

Hajnkens je Krosa pomerio nešto bliže odbrani, što se odrazilo na broj golova koji se značajno smanjio. Međutim, Kros je zadržao ulogu plejmejkera koji je preuzimavši loptu od defanzivaca kreirao iz dubine i diktirao tempo utakmice.

S obzirom na nadmoć Bajerna u domaćem šampionatu, imao je tada A reprezentativac Nemačke mnogo vremena i prilika da izbrusi svoj talenat i stekne iskustvo neophodno za igranje pozicije koja mu je namenjena.

U naredne tri sezone bio je jedan od najstandardnijih i najkvalitetnijih igrača ekipe koja je osim Lige šampiona osvojila dve Bundeslige i tri kupa.

Uspehe na klupskom nivou nadogradio je sjajnim partijama u dresu Nemačke, sa kojom je 2014. godine došao i do naslova svetskog prvaka, te je sa 24 godine postigao sve što jedan fudbaler može poželeti, zbog čega mu je bila potrebna promena sredine.

Nesuđeni prelazak u Mančester i dominacija sa Realom

Uoči Mundijala u Brazilu, Kros je imao usmeni dogovor sa Dejvidom Mojesom o selidbi u crveni deo Mančestera. Međutim, Škot je otpušten, a na njegovo mesto došao je Luj van Gal, koji je imao druge, ispostaviće se neuporedivo lošije zamisli.

Situaciju je iskorstio Karlo Ančeloti i bez većih problema ubedio Krosa da dođe u Real, koji je po Nemčevim rečima "najveći klub na svetu, za nijansu ispred Bajerna".

Na predstavljanju ga je dočekalo tek oko 8.000 ljudi, a ispostaviće se da je njegovo dovođenje bilo jedno od najboljih poslova u uspesima prepunoj karijeri Florentina Pereza.

Odigrao je u kraljevsko belom preko 300 mečeva, osvojivši četiri Lige šampiona - priliku za peti i poslednji naslov prvaka Evrope imaće veoma brzo - i četiri titule prvaka Španije.

Međutim, osim velikog broja trofeja, ono što će ostati kao Krosovo najveće nasleđe jeste pas igra koju je doveo do savršenstva.

Već godinama procenat uspešnosti njegovih dodavanja ne pada ispod 90 odsto, što je naročito impresivno kada se uzme u obzir ogroman broj pokušaja.

Svojevrsnu ulogu kvoterbeka koji iz sredine deli dodavanja po čitavom terenu, menja strane i kontroliše tempo utakmica imao je i kod Ančelotija, ali i kod Zidana, koji su vrlo dobro znali koliko je, iako neistreniranom oku nezapažen, važan za igru Madriđana.

Osim toga, svoju lasersku preciznost je uspešno demonstrirao i tokom izvođenja prekida, čime je igri Reala i reprezentacije Nemačke dodavao dodatnu i veoma opasnu notu.

Za one koji ga nisu gledali, dovoljno bi bilo da pogledaju asistenciju za Vinisijusa u prvoj utakmici polufinala Lige šampiona protiv Bajerna, u koju je stalo sve ono što je tako elegantno i bez muke radio u poslednjih gotovo 20 godina.

Odlazak u reprezentativnom dresu

Od samog početka karijere, koja je svoju uzlaznu putanju dobila upravo igrama u nacionalnim selekcijama, Kros je bio poznat kao igrač koji se na prozivke selektora ne javlja samo reda radi.

Do sada je sakupio 108 nastupa za "pancer diviziju" i izjednačen je sa Jirgenom Klinsmanom na osmom mestu po broju odigranih utakmica u dresu Nemačke. 

Upravo će na predstojećem Evropskom prvenstvu imati priliku da prestigne Klinsamana i eventualnim trijumfom u pobedničkom stilu okači kopačke u klin.

A te kopačke biće "Adipure 11pro" - model koji nosi već deset godina i čiju je zlatnu liniju Adidas napravio ove sezone, upravo u Krosovu čast.

Ono što je voleo kod kopački, predstavljao je i na terenu - kvalitet, dugovečnost, jednostvanost i klasu.