Srbija lako sa Estonijom na startu Evrobasketa

Кошаркаши Србије на најбољи могући начин започели су Европско првенство.

Доминантном партијом од првог до 35. минута изабраници Светислава Пешића показали су зашто су главни фаворит за освајање турнира.

Већ се по отварању сусрета видело у којем смеру ће меч отићи, пошто су орлови направили серију 9:0.

Агресивном одбраном спречили су ривала да долази до лаких поена. Свих 12 колико су убацили постигли су ван линије 6,75 углавном при истеку неактивног напада.

Прве поене за два постигао је Дрел у другом минуту друге четвртине. Пошто шут за три поена није функционисао Естонци су покушали да убрзају игру.

Ово им се делимично исплатило јер су успели да убаце више поена него у првих 10 минута, али је резултат на полувремену био 56:29 за Србију.

Трећу четвртину поново су силовито отворили кошаркаши Србије који су направили серију 10:0.

У налету је екипа Светислава Пешића дошла до максималних 44 поена предности. 

Уследило је потом опуштање играча у четвртој четвртини па су Естонци успели да смање разлику и зауставе Србију на 98 поена.

Најефикаснији у репрезентацији Србије био је Никола Јовић са 18 поена и шест асистенција, док је Алекса Аврамовић постигао 13 поена.

Филип Петрушев је убацио 12, Богдан Богдановић је имао 11 и седам асистенција, док је Никола Јокић уписао 11 поена, 10 скокова и седам асистенција.

У селекцији Естоније истакао се Хенри Дрел са 11 поена, док је Артур Конончук постигао 10.

Естонци су погодили неколико тројки што је изазвало велико одушевљење код великог броја навијача Еспија у "Шаоми арени".

Екипа Хеика Рануле води у завршној четвртини 18:12.

Опустили су се кошаркаши Србије што је и очекивано због велике предности коју имају.

Нису успели ривали да смање знатно заостатак, али је приметно да постоји мањак концентрације у селекцији Светислава Пешића која је изгубила три лопте у нападу у низу.

Као и на почетку друге четвртине Естонци отварају период серијом 7:0.

Поенима Богдана Богдановића после соло продора читава стартна петорка Србије је двоцифрена сада.

Никола Јовић има 18 поена, Алекса Аврамовић убацио је 13 за сада, Петрушев је допринео са 12, по 11 имају Јокић и Богдановић.

Србија има још једног двицифреног кошаркаша. Филип Петрушев убацио је 12 поена.

Тешко је описивати шта се дешава на паркету када је оволика разлика у квалитету два тима.

Изабраницима Светислава Пешића готово све полази за руком.

Расте серија Србије по почетку другог дела. 

Алекса Аврамовић је са две везане тројке постао нови двоцифрен играч орлова са 13 постигнутих поена.

Као и на почетку прве четвртине, Србија има 10:0 против ривала.

Никола Јовић постигао је нових шест поена и сада има 18. Јокић је други двоцифрен играч на мечу са 11 поена.

Србија оправдава улогу великог фаворита против Естоније.

Орлови после 20 минута без потешкоћа воде са великом разликом против ривала.

Изабраници Светислава Пешића играли су изузетно добро у првом периоду где су лимитирали ривала на лоше шутеве за три поена којима су се и уписивали на семафор.

У другој четвртини Естонци су покушали да промене стил игре. Покушали су да максимално убрзају игру, инсистирали су на утрчавањима и успели су да искористе малу поспаност Србије да постигну већи број поена него у првих 10 минута.

Србија је доста боља од Естоније у првом полувремену.

Естонци играју лакше него на почетку меча, што може да буде знак да је Србија после остваривања велике предности "спустила ногу са гаса".

За разлику од првог полувремена ривали су нам све поене постигли испод обруча, док су промашили свих шест покушаја за три.

Кошаркаши Србије надокнадили су серију Естоније са старта деонице и сада је 15:13 за Србију у другој четвртини.

Кошаркаши Естоније направили су серију 7:0, Светислав Пешић је видно нервозан али није тражио тајм-аут.

И Естонци инсистирају на транзицији.

Хенри Дрел, крилни играч Естоније постигао је прве поене за балтичку селекцију од старта меча.

Велика разлика у класи приметна је од првог минута.

Одлична одбрана није дозволила ривалима да дођу до лаких поена. Напади су константно били неактивни, завршавани су у последњим секундама нерезонским шутевима за три поена.

Неретко су Естонци губили и лопте.

Због добре одбране, Србија добија шансу да постиже лаке и брзе поене у транзицији.

Српски крилни играч Никола Јовић први је двоцифрен кошаркаш на мечу. 

За седам минута убацио је 12 поена.

Естонци не могу да дођу до коша и напади им се углавном завршавају нерезонским шутевима за три поена.

Србија игра у транзицији и јако лако долази до поена.

Четири минута била су потребна Србији да дође до 10 поена предности. 

Естонци су приморани да играју изузетно чверсто у одбрани и већ су изашли из бонуса.

Само два напада од старта меча орлови нису искористили.

Добар приступ кошаркаша Србије на старту меча.

Агресивна игра у одбрани донела је лаке поене у транзицији.

Србија има први напад.

Репрезентације Србије и Естоније до сада су одиграле четири званична дуела. Два у квалификацијама за Евробаскет 2012. године и два у квалификацијама за Светско првенство 2019.

Занимљиво је да су екипе побеђивале по два пута, и да су тријумфи били на домаћим паркетима.

Последњи меч одигран је у Естонији, а тада је домаћин славио 71:70. Китсинг и Куламаје убацили су по 18 поена, за Србију се истакао Јеловац са 19, док су Милосављевић и Теодосић додали по 16.

Селектор кошаркашке репрезентације Србије Светислав Пешић поручио је да српски тим не треба да се проглашава фаворитом унапред, истакавши да је потребно спустити еуфорију и фокусирати се на тежак распоред и изузетно захтевну групу А на Европском првенству.

"Пренесите навијачима, стручњацима, обликујте их, кажите им да ми нисмо најбољи на свету. Овде игра освајач Светског првенства Немачка, навијачи само могу да дижу еуфорију, само мало спустите ваша велика очекивања", рекао је селектор и закључио да је његов састав у најтежој групи.

Пешић не дозвољава да се ривал потцени.

"Знамо да је кошарка у Естонији популарна, да имају добрих играча широм Европе. Ми имамо према сваком тиму који учествује у Риги велики респект. Није битно ко је на другој страни, уложићемо напор и репрезентоваћемо српску кошарку сваки дан на прави начин. Естонија је тим који ће сутра играти са мотивацијом, посебном мотивацијом против нас и мораћемо да будемо на нивоу на којем ће и они бити, да бисмо контролисали све од почетка до краја", закључио је Пешић. 

Тим са клупе предводи Хеико Ранула, који је селекторску функцију преузео 2024. године. Некада кошаркаш и члан млађих репрезентативних селекција играчку каријеру је одмах заменио тренерском.

Иако је млад тренер, изградио је респектабилну репутацију водећи Пјарну и Калев у Естонији, а одскоро је сео на клупу Легије из Варшаве.Ранула није открио "топлу воду", инсистира на модерном приступу – агресивној одбрани, брзим транзиционим нападима и балансу између шутева са дистанце и игре у рекету. 

Под његовим вођством Естонија делује енергично и дисциплиновано.

Од повратка Светислава Пешића на клупу националног тима, Србија се вратила на сам врх светске кошарке.

Под вођством легендарног Пироћанца од 2021. године освојене су две велике медаље – сребро на Светском првенству 2023. и бронза на Олимпијским играма 2024. 

У ранијим мандатима Пешић је освојио злато на Евробаскету 2001. године и злато на Светском првенству 2002.

Орлови ће у Летонији покушати да се домогну првог злата од самостаљења.

Пут до Евробаскета Србија је обезбедила играњем у групи Г са Грузијом, Данском и Финском. 

Квалификације су изабраници Светислава Пешића завршили са свих шест победа из шест утакмица.

Орлови су једино у последњој утакмици квалификација победили ривала једноцифреном разликом.

Квалификације су Естонци окончали са четири победе и два пораза.

Успели су да надиграју Северну Македонију, Пољску и Литванију – са којом имају велико ривалство.

Тај тријумф над Литванијом сматра се историјским и изазвао је велико одушевљење у јавности.

Све утакмице које је Естонија играла завршиле су се једноцифреном разликом. У Талину су савладали Литванију 65:59, док су у Клајпеди изгубили резултатом 82:75. 

Естонија има богату, али испрекидану традицију наступа на европским шампионатима.

Први пут су играли давне 1937. године у Риги, где су завршили као пети, а исти пласман поновили су и 1939. у Каунсу.

После тога уследио је дуг прекид због уласка у састав Совјетског Савеза, па је национални тим обновљен тек почетком деведесетих.

На Евробаскету 1993. у Немачкој приредили су изненађење пласманом у четвртфинале и освојили сјајно шесто место – до данас најбољи резултат модерне естонске кошарке. Након тога наступали су 2001, 2015. и 2022. године, али без уласка у нокаут фазу.

Што се тиче других такмичења – на Олимпијским играма појавили су се само 1936. године, док на Мундобаскет још увек нису отишли.

Кошаркашка репрезентација Србије јесте носилац славне традиције југословенске кошарке, што је и Фиба потврдила. 

Ако се држимо тога, "орлови" су једна од најуспешнијих селекција у историји, а само на шампионатима Европе освојено је невероватних 19 медаља (осам златних, седам сребрних и четири бронзане).

Као самостална држава, Србија се први пут појавила на великом такмичењу на Европском првенству 2007. године у Шпанији, али је испала већ у групној фази.

На наредних шест првенстава Европе, два пута смо били сребрни, једном бронзани, а три пута завршавали учешће пре полуфинала.

Вишенаменска "Арена Рига", једна је од најпрепознатљивијих спортских и културних објеката у главном граду Летоније, али и на Балтику.

Отворена 2006. године, ова модерна дворана са капацитетом до 14.500 места већ скоро две деценије представља централну тачку спортских догађаја и концерата у региону.

За потребе кошаркашких утакмица капацитет износи око 12.000 гледалаца.

У овој арени, чији је тренутно званичан назив "Шаоми арена", због спонзорског уговора, био је одржан Евробаскет за жене 2009. и 2019. године, али и Евробаскет у мушкој конкуренцији 2015.

Рига, која броји нешто више од 600.000 становника, позната је по својој препознатиљвој архитектури и старом градском језгру које је под заштитом Унеска.

Град је вековима представљао капију између Истока и Запада, а његов значај није ослабио ни у модерном добу.

Током своје бурне историје Рига је пролазила кроз немачке, шведске, руске, али и совјетске управе.

Независност је први пут прогласила 1918. године, а након Другог светског рата и совјетске окупације, поново је постала главни град независне Летоније 1991. године.

Иако је у последњим деценијама дошло до смањења броја становника, у Риги живи 47 одсто Летонаца, док Руси чине чак око 36 одсто популације.