"Orlovi" požrtvovani, ali bez prave ideje i šanse za dobar rezultat protiv Brazila

Opšti utisak nakon poraza Srbije od Brazila je da su "orlovi" odigrali dva potpuno različita poluvremena. (Ne)očekivano su fudbaleri Srbije zaustavljeni u nameri kreativnih akcija, a to ih je koštalo rezultata.

Na početku, sve je ukazivalo da su fudbaleri Srbije hrabri, a u pojedim momentima i ujednačeni sa Brazilom. Šahovski rečeno, bilo je pešak za pešaka, ali samo u prvih 20 minuta igre.  

Činilo se da će Srbija stvoriti priliku, jer se primećivala mogućnost lepršave igre, ali nedostajalo je na terenu ono što možemo nazvati "kohones".

Kad je bilo najpotrebnije, "orlovi" nisu pokazali zube, niti visoki let kojim bi nadleteli Brazil.

U fudbalu često bolja ekipa na terenu ne biva pobednik, ali najveći žal ostaje zato što Piksijevi izabranici nisu napravili nijednu pravu priliku, pa čak ni polušansu za pogodak.

I još veći žal za onim što je selektor govorio, a pričao je mnogo toga i sve je ostalo na tim rečima, frazama i floskulama na uzaludnim konferencijama.

Govorio je selektor uoči utakmice da se fudbaleri koje je on odabrao nikoga ne plaše, da svakog protivnika poštuju, kao i da očekuje od reprezentativaca da prikažu dopadljivu igru.

Ništa nije ispoštovano ili, bolje rečeno, Piksijeve namere izrečene kameri u lice ostale su za svedočenje istoriji televizije.

Jači smo od Brazila, jači, ali ne u fudbalu  

Najadekvatniji opis igre Srbije u drugom poluvremenu dao bi popularni Pikac iz serije "Vratiće se rode": Ništa, brate, ništa! Ni da me dirne. 

Možda je falilo i sportske sreće da sve bude u duhu srpske tradicionalne pesme "Svilen konac", a nastavak bi bio - brazilski vez.

Međutim, nisu uzeli meru srpski fudbaleri Brazilcima, niti su pokušali da iskroje odelo ("šivači šiju", da se vratimo "Rodama"). 

Falila je konkretizacija svih ideja koje u sebi sadrže fudbalski bezobrazluk i drskost. 

Jedina svetla tačka Srbije bila je na golu, koju su Brazilci gađali sa svih strana.

Zbog toga sve pohvale idu na račun golmana "orlova" Vanji Milinkoviću-Saviću.

Pokušavao je intervencijama da podigne moral ekipi, ali oglušili su se svi na njegove "patnje", prečesto su ostavljali protivnicima otvoren šut i sve je rezultiralo primljenim golovima.

Brazil jeste reprezentacija koja je sastavljena od ponajboljih pojedinaca, ali i timski deluju izvrsno. Takođe, tačno je da Brazilci žele najsjanije odličje, ali ne postoji opravdanje u redovima Srbije za neorganizovanost na terenu.

Možda je dobro što je Srbija odigrala prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu protiv najjače ekipe iz Grupe G, jer stučni štab zna gde se nalazi u susretima koji slede.

Švajcarska nije Brazil, niti je to Kamerun, ali svakako jesu timovi koji umeju da iznenade.

Pokazalo se da su Brazilci prejaki za Srbe, ali pokazalo se da, ukoliko "orlovi" kontrolišu meč i svaki deo teren, ne postoji protivnički igrač koji bi mogao da ih poremeti.

Ključ uspeha reprezentacije Srbije nalazi se u rukama "orlova". U sledeća dva meča Srbija će biti krojač svoje sreće.