Mundijal iz ženskog ugla: Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se

Fudbalska groznica obuzela je čitav svet. Pa i moju porodicu. Ili bar muški deo koji je odlučan da ne propusti ni jedan prenos utakmice koji, zbog posla ili škole, ne mora. (To ne važi za utakmice Srbije, jer će njih gledati ma u kom terminu da se igraju!) U našoj kući pripreme za ovaj Mundijal traju mesecima. Od praćenja igara reprezentacije u kvalifikacijama i prijateljskim utakmicama, do skupljanja sličica i popunjavanja albuma.

I konačno je došao taj 20. novembar i početak Svetskog prvenstva. Otvaranje i prva utakmica između domaćina, Katara, i Ekvadora! Navijanje, komentarisanje faula, ofsajda, kornera, slobodnih udaraca... Pa dobro, to je jedna utakmica... 90 minuta plus nadoknada vremena. Nije to ništa neuobičajeno, niti će mnogo poremetiti dnevne aktivnosti, jer fudbal se kod nas često gleda...

Međutim, ponedeljak donosi nove utakmice. Sada ih je tri. Znači, fudbal tri puta po 90 minuta uz nadoknadu vremena. U redu, ja ću se već snaći nekako, imamo čak četiri televizora u stanu. U svakoj prostoriji po jedan, sem u kupatilu! Zbog navijanja, čitanje u vreme utakmica otpada. Zbog povrede, iz zdravstvenih razloga, odlazak van kuće - otpada. Ostaje gledanje TV-a ili pretraživanje sadržaja na internetu.

Ali, ne leži vraže. Fudbal se pušta na svim televizorima, čak i na onom u kuhinji! Da niko ne propusti nijedan detalj, ako slučajno mora da izađe iz dnevnog boravka ili sobe. I tako, htela - ne htela, gledanje fudbala mi ne gine. Pa dobro, u tom slučaju odlučujem da proučim ko sa kim igra, ko su favoriti, ko autsajderi...

Spremno dočekujem utorak! Favorit je velika Argentina. Kako i ne bi bila, pa tu su Mesi, Di Marija, Gomez, Rodrigez, Martinez... Deca unapred znaju pobednika. Da bi nam bilo interesantnije, kad već „moram" da gledam utakmicu, odlučujem da navijam za skromnu Saudijsku Arabiju. I već u osmom minutu penal za Argentinu! „Dobro, možda će promašiti", kažem. I odmah dobijam odgovor: „Mama, Mesi šutira, on ne promašuje!"

I nije! Gol za Argentinu! Prati ga moja rečenica - „Ima još mnogo da se igra". Na šta stiže spreman odgovor: „Ima, ima za još puno Mesijevih golova!".

Ređaju se šanse, golovi, ali iz ofsajda, korneri... Prvo poluvreme na moju radost završeno je skromnim vođstvom velike Argentine. 1:0, iz penala!

Drugo poluvreme donosi iznenađenje. Inicijativu ima Saudijska Arabija. To mi se više sviđa. Međutim, ne i deci. 48 minut i izjednačenje. Vidim šok na njihovom licu, ali uz optimizam, sad će to Argentinci da reše! Samo 5 minuta kasnije hladan tuš. Preokret! 2:1 vodi ekipa za koju ja navijam! „Kako? Ali, to je Argentina! Šta se desilo Mesiju?", nižu se dečija pitanja.

Već tu kažem „Za uspeh su važni srce, želja, hrabrost! Nisu dovoljne samo pare i nije bitno da li je neko najskuplji igrač, klub ili reprezentacija na svetu!" Do kraja utakmice navijamo, smejemo se, prkosimo jedni drugima... Ni nadoknada od čak 14 minuta ovoga puta nije bila dovoljna ne za pobednu, ni za remi Argentine.

„Mama, kako si znala?", pitanje. „Nisam, ali šta vam uvek govorim?", odgovaram pitanjem. I podsećam na repliku iz filma „Nebeska udica" - „Znaš ti kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kada je najteže i pobediš!".

I zaista, ova utakmica je to još jednom dokazala. Ako si spreman da se suočiš sa najvećim strahovima, problemima, izazovima i ako ćeš za to do čega ti je zaista stalo da „daš" srce, ništa te ne može zaustaviti u ostvarenju snova.

Možda fudbal i nije tako loš! Ko zna kakve ćemo životne lekcije još ponoviti tokom ovogodišnjeg Mundijala! Jedna od njih krije se i u rečima selektora Dragana Stojkovića Piksija koje je uputio igračima pred odlazak u Katar: „Ne morate ništa, a možete mnogo, probajte ovo drugo!".

S nestrpljenjem čekamo utakmicu između Srbije i Brazila! Saudijska Arabija je pokazala da ništa nije nemoguće. Verujemo da su i Orlovi spremni da naprave senzaciju i šokiraju čitav svet! Pa, zar nisu to već jednom učinili pobedom nad Portugalom kada su se direktno plasirali na Svetsko prvenstvo.