U Beču prikazan dokumentarac o Jeni Ligtenberg

Film je snimljen prema knjizi "Ratni dnevnik Pale 1993-1995" koju je, na osnovu dnevnika koji je Jeni vodila tokom svog boravka na Palama, priredio akademik Mirko Šošić.

Kako knjiga, tako je i film reditelja Slobodana Simojlovića, dragoceno je svedočanstvo o humanosti, požrtvovanosti i hrabrosti ove Holanđanke, koja je 1993. godine, iz Amsterdama, kao humanitarni radnik, sa konvojem prikupljene pomoći, došla da volontira u nekadašnjoj vojnoj bolnici "Koran" na Palama.

Tu je ostala do 1995. godine, nesebično pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna, i bila je svedok nesreće i nepravde prema srpskom narodu, zbog čega je slala dopise zapadnim redakcijama, ali i obraćala se svetskim zvaničnicima i međunarodnim organizacijama.

Film je u Beču prikazan u organizaciji Predstavnisstva Republike Srpske u Austriji, Kinoteke Republike Srpske, Matične biblioteke Istočno Sarajevo i SPKD "Prosvjeta" u Austriji.

Producenti, direktor Kinoteke RS Snježan Lalović i direktorka Matične biblioteke Istočno Sarajevo Nataša Kulašinac, kažu da je film nastao iz želje da se institucije RS oduže Jeni Ligtenberg za sve što je uradila za srpski narod u ratu u BiH.

"Ovaj film je oda ženi koja je veoma hrabra i koja je zamenila udobnost ravne Holandije brdovitom Romanijom. Ona je došla da donese lekove i ostala da pomaže bolnicama", rekao je Lalović, dodajući da se nada da će Jeni Lingtenberg dobiti ulicu u Istočnom Sarajevu, jer je ostavila veliki trag u srpskom narodu.

Autor knjige, akademik Mirko Šošić, koji je u bolnicama u RS tokom rata sarađivao sa ovom Holanđankom velikog srca, rekao je da ovaj film nije tipičan ratni, jer u njemu nema bombardovanja, ratnih strahota, ali ima žrtava rata.

Jeni je, kaže, ratni heroj, koji se ne bori oružjem, već je reč o ženi koja želi svu svoju snagu da posveti jednom narodu koji ranije nikada nije videla, budući da je njen prvi dolazak na Pale, bio i prvi susret sa Srbima.

Šošić je preneo da je razlog za njen dolazak na Pale bila radoznalost ko su Srbi i zašto su prikazivani na zapadu kao “zli narod”, a ovde je upoznala gostoprimstvo.

Dodaje da je Jeni Lingtenberg i kada se vratila u Holandiju, nastavila da se suprotstavlja neistinama koje su širili određeni zapadni mediji, pokušala da promeni, ispravi sliku o srpskom narodu, koja je bila dominantna na Zapadu.

Direktorka Matične biblioteke Istočno Sarajevo Nataša Kulašinac rekla je da je film odlično prihvaćen u RS, ali i van njenih granica, poručujući da će kulturne ustanove u RS nastaviti da njeguju kulturu sećanja, kako bi svedočanstva i istina o događajima od pre 30 godina ostali sačuvani za generacije koje dolaze.

Film "Jeni - malo svjetlo sa zapada" nedavno je dobio Specijalno priznanje žirija u međunarodnoj selekciji na Martovskom festivalu, najstarijem festivalu dokumentarnog filma u Srbiji.
Pored austrijske, producenti su najavili i projekcije u drugim evropskim zemljama.