Promocija monografije "Narodna nošnja Kobišnice" u Švajcarskoj

Monografija „Narodna nošnja Kobišnice" je primer kako se od zaborava čuva narodno blago. Pričom svoga kraja, ispričanom na dva jezika i živopisnim fotografijama u saradnji sa vrhunskim stručnjacima ove oblasti, Lean Lazić je ostavio trag u vremenu, koji bi mogao biti i naučno štivo na katedrama univerziteta.

„Narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u istoriji, kulturi i tradiciji svakog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima. Raznobojni motivi, bogati ukrasi označavali su status društva kao i starosnu dob, pol, oblast. Po načinu odevanja prepoznavalo se, ne samo odakle ko dolazi, već i kom narodu pripada. Bogatstvo kulturne baštine i tradicije počinje upravo narodnom nošnjom i smatra se najvrednijim blagom svakog naroda koje treba čuvati od zaborava", rekao je Lean Lazić.

Monografija "Narodna nošnja Kobišnice" premijerno je predstavljena na mestu gde se tradicija čuva skoro pola veka u Švajcarskoj. KUD Kolo Baden koje postoji još od 1981. godine je društvo koje svojim postojanjem pokazuje šta tradicija zapravo znači.

Upravo je u ovom društvu Lean Lazić bio aktivan igrač mnogo godina. Predsednik KUD-a Kolo Baden, Karlo Đurić je u ime društva rekao da je velika čast i ponos što upravo nekadašnji član KUD-a dolazi u prostorije KUD-a Kolo Baden sa ovakvim delom.

"Leana poznajem dugi niz godina, on je u ovu knjigu stavio dvadeset godina svoga rada. Knjiga je urađena na dva jezika i sa toliko lepim fotografijama da je zaista ponos predstaviti je ne samo našim sunarodnicima već i Švajvarcima. To je primer mnogima da urade slično i ostave neizbrisiv trag o postojbini naših krajeva i običaja", rekao je Karlo.

Dejan Inđić, umetnički rukovodilac KUD-a Kolo Baden dugo poznaje Lazića, i vidno dirnut rekao je:

"Ovo je toliko emotivno veče, uz pesmu i reč na dostojanstven način prikazan je samo jedan deo naše zemlje u svim svojim raskošnim koloritima, a koliko je ovakvih priča. Hvala Leane što si nam održao čas istorije stvaralaštva i dao mnogima od nas ideju da uradimo nešto slično", rekao je Inđić.

Lean Lazić nije krio emocije, u jednom momentu ganut divnom atmosferom je i zaplakao.

"Imao sam pozitivnu tremu. Nije mala stvar nakon dve godine rada na ovakvoj knjizi stati ispred ljudi i ispričati priču. Dirnulo me da su ljudi došli sa raznih strana u ovom zaista teškom vremenu da čuju reč o mom rodnom kraju. Divni Božica Boba Nedeljković i Duško Petrović su ovo veče ukrasili divnim pesmama na vlaškom i srpskom jeziku. A sama organizacija ekipe iz Radio Kruga me je oduševila. Violeta i Tanja su to uradile sa lakoćom, sa svom dekoracijom i programom. Moji divni prijatelji iz KUD Kolo Baden, dragi Karlo i Dejan su mi dali neverovatnu podršku, bilo mi je drago da mogu upravo na mestu gde sam počeo u ovoj zemlji sa igrom da tu i predstavim svoj rad", rekao je, između ostalog Lean.

Poznata vokalna solistkinja Božica Boba Nedeljković i čuveni virtuoz na harmonici Duško Petrović su se zaista potrudili da pesmama na vlaškom i srpskom obučeni u nošnju ovoj večeri daju i vizuelni i muzički ukras.

Lean je najavio da će ove godine promovisati monografiju u svom rodnom mestu Kobišnici, širom Srbije i resejanju.Takođe je dodao da sprema još jednu monografiju na temu folklora o čemu će nas obavestiti.

 Biografija

Lean Lazić je rođen u Zaječaru, osnovnu školu pohađa u Kobišnici, Medicinsku školu u Zaječaru, a dalje školovanje nastavlja na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Ljubav prema folkloru još od malih nogu, odvela ga je u razna kulturno-umetnička društva, kao što je Voja Čorić u Kobišnici, KUD Abrašević u Kragujevcu. Vrlo brzo postaje istaknuti igrač i pevač. Od tada, njegovo zanimanje za lepotu narodne nošnje i svega što je vezano za nju ne prestaje i počinje time ozbiljno da se bavi na Fakultetu muzičkih umetnosti. Devedesetih ga životni put vodi u Švajcarsku, gde u KUD-u Kolo Baden nastavlja da se bavi folklorom, u drugim ansamblima sve do 2011. godine kada se povlači sa bine. Međutim, interesovanje za lepotu i simboliku nošnje i njenog stvaranja tek tada se produbljuje te pohađa školu starih zanata Etnoriznica na Braču, a u organizaciji Posudionice i radionice narodnih nošnji iz Zagreba. Specijalizovao se za izradu tradicionalnog nakita, tehniku ukrašavanja i izradu narodne nošnje. Nakon godina rada u folkloru odlučio je da lepotu narodne nošnje i kulturnu baštinu svoga kraja zableži u monografiji. Rad na knjizi je trajao dve godine i rađen je sa stručnjacima iz ove oblasti. Sa suprugom Andreom ima dva sina Matiju i Luku.