Srpski jezik je poezija

Dopunska nastava na srpskom jeziku u Francuskoj, Italiji i Sloveniji, koja se odvija u organizaciji Ministarstva prosvete i nauke, obeležila je Dan maternjeg jezika učešćem u kampanji za očuvanje srpskog jezika, koju je pokrenula Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP-a, predstavljanjem Srbije i srpskog jezika u spotu francuskog kulturnog centra „La Maison des Langues et des Cultures d'Aubervilliers" u mestu Obervilije u Pariskom regionu i jezičkom „onlajn" radionicom, koja je održana u saradnji sa Dečjim odeljenjem Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj".

Na poziv Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP-a, učenici iz tri zemlje učestvovali su u kampanji za očuvanje srpskog jezika koju je Uprava pokrenula za Dan maternjeg jezika. Scenario su osmislili i đake uz pomoć njihovih porodica vodili u realizaciji Danilo Spasojević, Jelena Jovanović i Dragica Doderović sa koordinatorom.

U Parizu je dragocenu pomoć pružio Luj Duval, direktor fotografije, u čijem su Studiju „Foto Gonkur" deca mogla doživeti atmosferu i postupak snimanja. Tijana i Sara iz Vićence, Anja i Andrea iz Ljubljane, Sara iz Skia, Anđela, Una i Aleksej iz Pariza predstavljaju sve male čuvare srpskog jezika u dopunskim školama.

Tradicionalno učešće u aktivnostima povodom Dana maternjeg jezika francuskog kulturnog centra „La Maison des Langues et des Cultures d'Aubervilliers" u Pariskom regionu, u čijim se prostorijama izvode časovi, nastavljeno je u „onlajn" formatu.

O Srbiji, srpskom jeziku i leksičkim dodirima sa francuskim rado je govorila učenica Lena u snimku „Jedno slovo, jedan glas". Video-zapis je pripremila, uz pomoć predstavnika Saveta roditelja, nastavnica Katarina Strailović, prema propozicijama i sa prevodom na francuski jezik. Spot je prikazala Opština u Obervilijeu i školski mediji.

Učenici Jelene Stefanović u Ljubljani učestvovali su u jezičkoj radionici na daljinu, koju je vodila Biljana Petrović, bibliotekarka Dečjeg odeljenja Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj". Nakon uvodne prezentacije, svako je izabrao jedan idiom i predstavio ga crtežom, a ostali su pogađali o čemu je reč.

Uz razgovor i zanimljive asocijacije, došlo se do značenja frazeologizama „bez dlake na jeziku", „dobiti vetar u leđa", „slažu se kao pas i mačka", „bogu iza nogu". Uz zanimljive priče o poreklu idioma, dat je poseban izazov - uporediti kako oni glase u jeziku zemlje prijema.

Nastavnica Jelena je održala i čas na kome su đaci birali i ispisivali ćirilicom najlepše srpske reči. Pokazalo se da je, prema njihovom mišljenju, ubedljivo najlepša srpska reč „ljubav", a zatim slede: „sreća, osm(ij)eh, život, porodica, srce, lepota, leptir". Među najlepšim našle su se i reči: „zdravo, hvala, izvini, molim".