Dr Đorđević: Posle 30 godina rada teraju me iz Igala

Dr Đorđević kaže da je zamolio ambasadorku SAD u Podgorici da ga zaštiti od političkog progona.

"Neću više da živim u Herceg Novom i Igalu, jer sam se uverio da me progone kao Srbina! Skoro tri decenije radim u sklopu Instituta "Simo Milošević" u Igalu, u kome imam Mediteranski hirurški centar za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. Od početka devedesetih godina ja sam vlasnik 1.419 kvadratnih metara podruma i prizemlja Instituta, koji sam otkupio. U međuvremenu sam postao i akcionar Instituta "Simo Milošević" . Posle 30 godina rada opština Herceg Novi i menadžment Instituta tvrde da sam podstanar i da treba da ugasim svoju kliniku i da napustim moj prostor. Sa time se složio i Privredni sud. Oni su odlučili da iz Igala preteraju Beograđanina, doktora iz dijaspore i investitora iz Amerike".

Ovo je bio prvi komentar doktora Borka Đorđevića iz Kalifornije, kada mu je početkom decembra 2020. godine poslata sudska odluka, u kojoj se kaže da je Apelacioni sud Crne Gore potvrdio presudu Privrednog suda da mora da vrati poslovni prostor i iseli svoj Mediteranski hirurški centar za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju (MHC) iz Instituta "Simo Milošević" u Igalu.

Saradnja Instituta sa Mediteranskim centrom i dr Borkom Đorđevićem, započela je 1992.godine, kada je ovaj lekar povratnik iz SAD u Igalu otvorio Hiruršku ambulantu.

Ta klinika je bila spas za pacijente Instituta, u kome su se često samopovređivali. Šta se događalo?

Novljani su uz pomoć Norvežana od male morske blatne banje u Igalu, u kojoj se Josip Broz Tito lečio 1975. godine, napravili moderno evropsko zdanje. Dr Živković je doveo morsko blato sa rive u kupatila i bolničke sobe. Lečio je sve vrste kostobolje, reumatizam, arstritis i starački zamor kostiju. Uz terapiju na moru i suncu, Norvežani su ne samo ozdravili već se i podmladili.

„Krajem osamdesetih, Institut u Igalu je kao najveći zdravstveni i naučni centar na Balkanu u to vreme postao simbol jugoslovenskog građevinarstva i medicine. Norveška država je bila zadovoljna lečenjem i snižavanjem troškova za zaštitu svojih radnika-invalida, pa je u sve većem broju slala Norvežana na lečenje u Igalo. Sve je to sjajno funkcionisalo pune dve godine, dok norveški pacijenti nisu u Boki Kotorskoj otkrili najbolji crnogorski lek - lozu. Pijani su padali i povređivali se, pa smo mi prihvatili predlog dr Borka Đorđevića da otvorimo Hiruršku ambulandu, da bismo spasavali pijane i povređene Norvežane", pričao nam je dr Milan Obradović, tadašnji rukovodilac.

 Lečio izgorelu decu

Doktor Borko Đorđević je diplomirao medicinu u Beogradu, doktorirao plastičnu hirurgiju u SAD i otvorio kliniku u Palm Springsu. Kada je izbio rat u SFRJ vratio se u otadžbinu da radi kao hirurg. Zaposlio se u toj ambulanti.

"Ljudi koji su početkom devedesetih vodili Institut „Simo Milošević" bili su zadovoljni mojim radom i često su javno govorili: Došao nam Amerikanac u Igalo!

U ambulanti u Igalu operisao sam po četiri pijana i povređena Norvežana mesečno, ali sam imao i po desetak Skandinavki, koje su želele operacije estetske prirode. Reklamirao sam svoju novu ordinaciju za plastičnu hirurgiju sa porukom: „Kalifornija u Igalu!" Radio sam dosta. Lečio sam Selima Numića, bivšeg saradnika i prijatejlja Aleksandra Leke Rankovića, ministra jugoslovenske policije i drugog čoveka posle Tita. Tokom rata lečio sam besplatno decu, koja su stradala u vatrenim okršajima i bombardovanjima", podseća nas doktor Đorđević.

Odnos njegove klinike i Instituta bio je regulisan ugovorom o osnivanju MHC kao društva sa ograničenom odgovornošću u mešovitoj svojini.

"U zgradi Instituta, tada je (1992.) za MHC obezbeđeno na zapadnoj strani, do vile, 1.419 kvadratnih metara, kao ulog ove ustanove. Uz opremu, tehnička sredstva i inventar, ulog je procenjen na više od 1,3 miliona dolara. Institut je sa kompanijom "Atalanta Trading" iz Ženeve 28. maja 1992. godine zaključio Ugovor o osnivanju MHC. "Atalanta Trading", čiji je vlasnik Borko Đorđević iz Palm Springsa, uložio je medicinsku opremu i opremio tri operacione sale, ambulantu ibolničke sobe. Kompanija iz Švajcarske, prostor je prvo adaptirala i obezbedila rad u medicinskim uslovima. To je koštalo oko dva miliona dolara. Ugovor je potpisan na deset godina, a potom u septembru 2001. produžen za još 15. U avgustu 2016. iz menadžmenta Instituta upozorili su da ugovor prestaje da važi 19. septembra i da ga neće produžavati. Od kompanije MHC zatraženo je da vrati ustupljeni deo zgrade. To nije urađeno, pa smo mi pokrenuli tužbu o iseljavanju bez naknade dr Borku Đorđeviću", saopšteno je u Institutu.

Đorđevićev advokat Radojica Lazović se u svojoj žalbi naglasio da je Institut "Simo Milošević" transformisan i da to nije ona ustanova iz 1992. godine, s kojom je povratnik iz dijaspore dr Borko Đorđević sklopio ugovor. Lazović je naveo da je iseljenje Đorđevića i njegove klinike bez nakande nemoguće, jer prema osnivačkom aktu Mediteranskog centra, udeo od 60 odsto akcija ima Đorđević, a 40 odsto ima Institut iz Igala.

 Žaliću se Stejt departmentu

Kada je, međutim, Apelacioni sud Crne Gore početkom decembra 2020. godine potvrdio raniju presudu Privrednog suda iz 2017. godine, time je usvojen zahtev Instituta "Dr Simo Milošević" da se uzmu prostorije dr Borka Đorđevića i on otera.

"Ja sam vlasnik i investitor, glavni hirurg Mediteranskog hirurškog centara za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, ali i akcionar i investitor i Instituta "Simo Milošević". Investirao sam u kliniku i Institut, napravio sam četiri operacione sale i MHC danas vredi oko 4 miliona evra. Godinama smo sarađivali jako uspešno, sve dok Institut nije dat na privatizaciju. Tada je počeo da propada i da zapada u dugove. Prvo su čelnici Instituta 2011. počeli da me bojkotuju i da mi ne šalju pacijente, kakva je bila obaveza. Niti da delimo prihod 60 odsto prema 40 odsto od lečenja pacijenata. Potresaju ga štrajkovi zaposlenih. Institut danas ne radi. Opština Herceg Novi je odlučila da ga proda zajedno sa Titovom vilom i zato joj je potrebno da mene izbaci. Radi se o otimanju mog poslovnog prostora i mom proterivanju iz Igala, na nezakonit način", smatra dr Borko Đorđević, koji se nalazi u SAD, gde nesmetano radi u svojoj klinci u Kaliforniji.

U međuvremenu dr Borko Đorđević je tužio čelnike Instituta "Simo Milošević" iz Igala za protivpravno kršenje ugovora o zajedničkom preduzeću i protivpravno oduzimanje imovine, zbog čega traži isplatu obeštećenja od dva miliona dolara.

Zatražio je dr Borko Đorđević kao američki državljanin zaštitu Džudi Rajnke, ambasadorke SAD u Crnoj Gori od političkog progorna, koja mu je obaćala da će od vlasti Crne Gore tražiti da obustave progon ovog doktora srpskog porekla iz Beograda.

Kako sazanajemo, ako ni ova intervencija Ambasade SAD u Podgovori ne uspe, doktor Borko Đorđević će zatražiti pomoć i zaštitu od američkih senatora i vašingtonskog Stejt departmanta. Istovremeno podneće tužbu Sudu pravde u Strazburu.

"Neću više da živim u Herceg Novom i Igalu, jer sam se uverio da me progone kao Srbina i kao Amerikanca!", poručio nam je dr Borko Đorđević, koji se trenutno nalazi u Kaliforniji.

 Emisiju Programa za dijasporu RTS-a o dr Borku Đorđeviću možete pogledati ovde.