Situacija u Rumuniji je pod kontrolom

 U vašoj lekarskoj praksi sigurno ne pamtite ovakvu vanrednu situaciju pandemije korona virusa. Koliko je ova situacija drugačija i u kojoj meri iscrpljujuća za sve vas lekare i kako se nosite sa njom?

Radimo u fizičkom smislu gotovo tri puta više nego obično. Ljudi su danas vrlo uplašeni. Ako imaju i najmanji simptom neke prehlade, ulaze u paniku da su inficirani Kovidom-19. Uz to, zbog mera vanrednog stanja, ograničeno im je kretanje i ne poseduju baš tačne informacije. Ovo je stanje drugačije od normalnog zato što su redukovani kontakti, a jednom lekaru nije baš lako da radi sa udaljenosti, putem telefonske linije. Moramo zato izuzetno dobro i tačno da upravljamo ovom situacijom.

Potrebno je, pre svega, da lepo i staloženo pričamo sa ljudima i precizno utvrdimo da li neko ulazi u slučaj Kovida-19 ili je u pitanju samo obična viroza. Takođe, ne radim sa svojim osobljem u punom kapacitetu. Umesto da radim sa tri medicinske sestre, radim dnevno samo sa jednom, što je dosta iscrpljujuće, ali time su naši kontakti smanjeni i mere opreza povećane. Tu su i specijalne mere koje preduzimamo, od dezinfekcije u klinici do naše posebne opreme koju nosimo.

Pokušavamo ljude najviše da usmerimo da nam se što više jave telefonskim putem. Kada mi se obrate i požale na svoje stanje, najpre sačinim epidemiološku anketu kako bih utvrdila da li osoba dolazi iz druge zemlje ili je putovala ili bila u kontaktu sa osobom za koju ona misli da je došla iz takozvane „crvene" ili „žute" zone, ispitujemo i da li je neko iz kuće u nekom slučaju bio u kontaktu sa takvom osobom. Jako je bitno da utvrdimo „trag" svakog pacijenta. U slučaju da moj pacijent ima temperaturu, on ne sme da dođe kod mene u kabinet, mora da ostane kući, određujem mu terapiju telefonski nakon čega ostajemo svakodnevno u kontaktu. Ako se stanje pogorša, onda u svojstvu porodičnog lekara pozivam Hitnu pomoć (112) koja će ga uz posebne mere posetiti i utvrditi da li postoji osnova za sumnju da je osoba zaražena Kovidom-19 i da li treba uraditi test. 

 Da li ste imali slučaj pacijenta za koga se utvrdilo da je inficiran Kovidom-19?

Imala sam samo jednu osobu koja je inače radila u Austriji. Tokom dolaska u našu zemlju bio je dosta odgovoran, ušao je samovoljno u izolaciju, međutim, nakon tri dana počeo je da oseća probleme u vidu kašljanja, bola u grlu i temperature. Odredila sam mu terapiju, ali kroz dva dana opet me je obavestio da se ne oseća dobro uz propratne bolove u grlu jačeg intenziteta i povišeniju temperaturu. Prepisala sam mu antibiotike. Stanje mu se nije poboljšalo. Pozvala sam Hitnu pomoć koja je procenila da ne ispunjava kriterijume za sumnju da je zaražen Kovidom-19. Tek nakon sedam dana, kada se stanje još više pogoršalo, ponovo sam pozvala Hitnu koja je tada ocenila da moj pacijent ispoljava simptome korona virusa, urađen mu je test i nakon 24 sata rezultati su kazali da je pozitivan. Došli su po njega i pod posebnim uslovima odveli ga na Infektivnu kliniku „Viktor Babeš".

 Slušamo razne priče o simptomima korona virusa. Kao stručni lekar, koji je imao iskustva sa zaraženim pacijentom, šta nam možete reći, koji su to najčešći simptomi kod pacijenata u Temišvaru?

Obično je dosta visoka temperatura i ljudi se osećaju loše uz malaksalost, postoji bol u grlu kao i suv kašalj uz osećaj otežanog disanja. Korona inače dosta brzo ide prema plućima i snižava pritisak kiseonika koji treba da bude preko 93 da bi osoba bila funkcionalna. Sada je postavljen i novi kriterijum koji se tiče zapaljenja pluća. Korona virus nije kao običan grip, bolovi u mišićima i kostima su mnogo izraženiji uz strašne respiratorne probleme. Međutim, ljudi ulaze mnogo više u paniku, to mogu da posvedočim imajući u vidu svakojake posebne situacije zbog izolacije.

 U kojoj meri su stres, nervoza i briga „šta će se desiti" sa ekonomijom veća opasnost od korona virusa? Kako se odupreti strahovima u vezi sa epidemijom, koji je Vaš stručni savet?

Imala sam slučaj sa porodicom u kojoj su svi članovi ostali bez posla. U pitanju je tročlana porodica. Za njih svakako da se nameću finansijski problemi. Slušam takve priče jer jednostavno treba da preuzmemo sve njihove probleme, takva je priroda našeg posla. Savetujem im da smo upravo u danima uskršnjeg praznika i treba da se smirimo sa nadom da će sve proći. Bog nas neće napustiti. Veoma je važno da lekar u današnje vreme pored stručnosti pokazuje i humanost.

 Veruje se da korona virus „napada" starije ljude i one sa hroničnim oboljenjima. Međutim, slučajevi da su i bebe zaražene ruše svaku takvu pretpostavku. Koliki je problem sa ljudima koji nisu ni svesni da imaju korona virus?

Ljudi koji imaju dobar imunitet nisu ni svesni da su zaraženi virusom jer su im se simptomi minimalno manifestovali bez poteškoća. Tako smo, recimo, u februaru imali mnogo ljudi sa gripom tipa A i B, a možda je i tada bilo slučajeva sa koronom. Međutim, tada još nismo imali uslove da obavimo testiranje. Ljudi su onda dolazili iz egzotičnih zemalja sa „zimovanja" i prijavljivali su grip na koji su i bili testirani. Bilo bi interesantno, kada ova situacija prođe i ukine se vanredno stanje, da svi napravimo test na antitela Kovida-19 i uvidimo na osnovu nalaza da li smo imali ovu bolest i time prirodno razvili neophodna antitela.

 Kako ocenjujete situaciju u Temišvaru?

U našem gradu na Begeju situacija se drži veoma dobro pod kontrolom kao i u čitavoj Rumuniji. Razlog tome je što smo preuzeli izuzetno brzo mere izolacije. To je mnogo doprinelo da se virus ne širi. Prekinula se obrazovna i akademska nastava na vreme, zabranjeni su svi javni događaji i okupljanja i uvedena je celodnevna zabrana kretanja koja je smanjila socijalnu interakciju. Takođe, u bolnici „Viktor Babeš" na infektivnom odeljenju imamo veliki broj rešenih slučajeva i nemamo zaraženih lekara. Uzimajući u razmatranje broj stanovnika i dolazak njene dijaspore, Rumunija proteklih nedelja dosta uspešno i efikasno vodi borbu protiv ove pandemije.

 Kada ocenjujete da će se epidemija završiti?

Do 15. maja zvanično treba da ostanemo u izolaciji. Međutim, ovih dana treba da očekujemo vrh epidemije zato što su mnogi iz dijaspore ušli u Rumuniju krajem marta i početkom aprila. Zato je veoma bitno da izbegavamo kontakte sa ljudima, to uvek savetujem mojim pacijentima. Ne znamo ko je sve i sa kim bio u kontaktu.

 Kada ste se opredelili za ovaj poziv, sigurno je stajalo mnogo motiva iza Vašeg izbora. Kako danas gledate na odabranu zdravstvenu misiju?

Sada mogu da kažem da je to dosta teška profesija. Pre svega, teško je brinuti i imati odgovornost za ljude na daljinu kao što je sada. Zato je posebno važno u ovoj vanrednoj situaciji biti human, racionalan, empatičan i solidaran. Mi, lekari, u ovim danima naročito preuzimamo dosta briga. Tako su neke od briga i administrativni poslovi koji nisu iz našeg delokruga rada, već pripadaju Opštini grada Temišvar, ali zbog mere da im je zabranjeno da rade sa strankama, moramo mi lekari, na primer, da izdajemo potvrdu ako neko lice premine. Praktično, mi smo ostali direktni kontakt sa ljudima.

 Šta mislite, šta će se sve promeniti nakon ove pandemije?

Mi nismo bili spremni za ovu situaciju, dakle govorim o čitavom zdravstvenom sistemu u svim zemljama sveta. Moramo da budemo vrlo pažljivi povodom budućih mera koje preduzimamo. Čini mi se da će ljude nastaviti da prate strahovi pa će im se svaki obični simptom prehlade pričiniti kao neka retka bolest. Panika će se možda zadržati. Pored ovih psiholoških implikacija, treba navesti i promene koje će nastati u sferi blagostanja ljudi zbog finansijsko-privrednih posledica pandemije virusa.