Balkan prva i poslednja Evropa

Prof. dr Predrag Marković iz Beograda održao je izuzetno predavanje "Balkan prva i poslednja Evropa", u prepunoj sali Hrama Sveti Sava u Beču, 15. septembra, u organizaciji SPKD "Prosvjeta"-odbor u Austriji, uz veliki broj prisutnih članova i simpatizera Društva, predstavnika različitih udruženja, srpskih intelektualaca, studenata, predstavnika sveštenstva i Nebojše Rodića, ambasadora Republike Srbije u Austriji.

Svojim vrsnim poznavanjem srpske istorije, savremenim pristupom, elokventnošću i neposrednošću, Marković je, u svom osebenom stilu, oduševio prisutne i podstakao ih na konstruktivnu diskusiju, koja je usledila nakon predavanja, saznajemo iz Prosvjete.

Na Prosvjetinim Susretima i razgovorima, pored visokog gosta i eminentnog stručnjaka, učestvovali su prof. Srđan Mijalković, predsednik SPKD Prosvjeta, otac Nenad Mihajlović, starešina Hrama Sveti Sava i prof. Svetlana Matić, potpredsednica Društva.

U nedelju, 16. septembra 2018. godine, nakon Svečane nedeljne liturgije, prof. Predrag Marković se obratio vernicima i održao predavanje na temu Svetli i tamni trenuci srpske istorije.

U prepunoj sali Hrama Svetog Save u Beču, u kojoj nije bilo ni jednog slobodnog mesta, pa su vernici i zainteresovani stajali, Marković je, između ostalog, naglasio:

„Dijasporci su veliki rodoljubi. Vi volite zemlju Srbiju. Sigurno je da se među Vašom decom nalazi jedan novi Mihajlo Pupin i jedan novi Nikola Tesla".

Propraćen burnim aplauzima, potpisivao je knjige kojih je bilo malo da bi došle u ruke svakog zainteresovanog posetioca.

Na poziv episkopa Andreja, Marković će uskoro održati predavanja u drugim velikim centrima, u Eparhiji austrijsko-švajcarskoj.

 Beleška o autoru

Predrag J. Marković je rođen 1965. godine u Beogradu, upisao Filozofski fakultet 1981, magistirao 1991. godine, doktorirao 1995. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio dobitnik više međunarodnih stipendija (Sasa-kawa stipendija za najbolje postdiplomce Beogradskog univerziteta, stipendija SSEES University of London, DAAD, Roman von Herzog, Humboldt, Collegium Budapest).

Drži predavanja i piše naučne radove na engleskom i nemačkom. Služi se i italijanskim i bugarskim. Zaposlen u Institutu za savremenu istoriju od 1987. Sada je u najvišem naučnom zvanju naučni savetnik. Držao predavanja na mnogim stranim univerzitetima. U Srbiji i je angažovan kao gostujući profesor na više fakulteta od 2005. godine, najviše na Fakultetu za medije i komunikacije Singidunum, gde drži nekoliko predmeta vezanih za istoriju medija i kulture. Bio saradnik ili regionalni koordinator na više međunarodnih projekata.

Član Evropske akademije nauka i umetnosti (Salzburg). Bio član Saveta za promociju Srbije. Bio član ili predsednik upravnih odbora i saveta mnogih naučnih, obrazovnih i kulturnih ustanova. Bio član Upravnog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije (RTS) (2006-2016). Član velikog broja redakcija, kao i Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO.

Od septembra 2015.godine potpredsednik Socijalističke partije Srbije. Dobitnik nagrade "Zlatni beočug" za doprinos kulturi Beograda. Od 1987. godine učestvovao kao autor i stručni saradnik u stvaranju velikog broja obrazovnih televizijskih i radijskih emisija. Autor nekoliko stotina kviz emisija.

Napisao desetak knjiga, među kojima: Beograd i Evropa 1918-1941 (1992), Beograd između Istoka i Zapada (1996), Ethnic Stereotypes: ubiquitous, local, or migrating phenomena? - The Serbian-Albanian Case (2003, 2004), Kosovo. Prošlost, Pamćenje, Stvarnost (koautor sa Momčilom Pavlovićem, (2006), Trajnost i promena. Društvena istorija socijalizma i postsocijalizma u Jugoslaviji i Srbiji (2007, 2012) Tito: pogovor (koautor sa Vladimirom Kecmanovićem, 2012), Lišće i prašina (2012), A Step ahead of time-125 years of Siemens in Serbia (koautor sa Danilom Šarencem i Čedomirom Antićem, 2012), Od Radničkog saveza do Saveza samostalnih sindikata Srbije, 1903-2013 (koautor sa Momčilom Pavlovićem, 2013), Tito: kratka biografija (2015), Alternativna istorija Srbije (koautor sa Čedomirom Antićem, 2016).

Osim knjiga, napisao stotinak naučnih radova, od kojih je skoro polovina objavljena u inostranstvu, uglavnom na engleskom i nemačkom, kao i više desetina novinskih članaka i eseja. U svojim knjigama se bavio pretežno istorijom društva i kulture u 20. veku. Preveo sedam knjiga sa engleskog, napisao jednu knjigu na engleskom, koja je doživela dva izdanja.

Otvarao neke malo ili nimalo istraživane teme u srpskoj istoriografiji (istorija svakodnevnog života, istorija stereotipa i mentalnog mapiranja, istorija modernizacije i evropeizacije, istorija studentskih pokreta, urbana istorija, istorija roda i porodice, istorija nacionalnih identiteta, uticaj Hladnog rata na kulturu i društvo, smena liberalnih i represivnih faza socijalizma, fenomen nostalgije za socijalizmom, istoriju gastarbajtera, uticaj kulture i ideologije na privatni život, istorija odnosa prema društvenim institucijama, istorija osećanja i međuljudskih odnosa, istorija kulture i medija, istorija istoriografije, itd). Neke od tih tema su kasnije postajale veoma popularne među mlađim generacijama naučnika, ne samo istoričara, već i istoričara umetnosti, književnosti, arhitekture i filma, sociologa i antropologa. To je verovatno razlog što je on prema podacima Narodne biblioteke Srbije i JSTOR pretraživača jedan od najcitiranijih srpskih istoričara.  

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 25. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње