Kad tata otvori vrata priča se srpski - porodica Nikolić iz Minhena neguje jezik i identitet

Posebno je zanimljivo što je vaša supruga Nemica, imate dvoje dece i vaša deca govore srpski...

“Meni je to bilo, i pre nego što sam imao decu, apsolutno bitno da moja deca govore perfektno srpski. Naravno, kod mene je otežavajuća okolnost, što živim u Nemačkoj, Bavarskoj, oboje ide u vrtić, nemački vrtić. Živimo u Nemačkoj, sve je na nemačkom, TV, sve. Jedino ostrvo gde se govori srpski sam ja, odnosno moja majka. Tako da od rođenja moje dece, nisam sa njima u direktnom kontaktu ni jednu nemačku reč izgovorio i toga se držimo disciplinovano. Ko god da je oko nas, ja se njima isključivo obraćam na srpskom, ide do to mere da kada se deca igraju, uglavnom se igraju na nemačkom, pošto su ovde navikli da kada se igraju sa drugom decom to je na nemačkom, tako da kada ja dođem one se prešaltuju na srpski”, kaže Vladimir.

Znači onog momenta kada tata otvori vrata, deca prelaze sa nemačkog na srpski?

“Da, pošto se im se obratim na srpskom, onda oni promene jezik između sebe. Pošto mene vide, znaju kako sam ih naučio. Moja ćerka, ona je starija, 5 godina, kada je počela mene da se obraća, ona je počela sa 3 godina na nemačkom, ja gledam belo sa kim ona to razgovara i ona je ukapirala sa tatom nikako i to je prenela na njenog brata i tako su oni to naučili i da kažem dobro nam ide, tako mu ljudi potvrđu da dobro govore srpski.

Što mislite o srpskom mentalitetu i običajima?

“Veoma je prilagođen deci. Imam utisak da vam se ljudi stalno osmehuju kada ste sa decom. Pomoć je svuda dostupna. Dešava se da ne morate da čekate u redu u prodavnici. U pekari često imaju nešto ukusno za mališane. Deca su tamo centar sveta. Porodica se izuzetno ceni. Porodica se živi. Takođe i gostoprimstvo. Srbi vas dočekuju veoma toplo i otvoreno. Gosti se tretiraju kao članovi porodice, sa obiljem dobre hrane, pića i sa posebnom pažnjom. Srbi su veoma iskreni i direktni ljudi. Kažu šta misle i tačno znate na čemu ste sa njima. Emotivni su i energični. Osećanja se izražavaju otvoreno, radost, bes, ponos. I razgovori su uvek veoma strastveni”, kaže Anika.

Pošto smo upoznali i suprugu Aniku uočljivo je da i ona govori srpski. Uspeli ste da i Nemicu naučite ponešto da kaže?

Da, apsolutno. Pasovno znanje je dosta solidno, pošto govorimo sa decom, kuće je slučajno srpski i kada smo kod moje majke srpski, tako da ona solidno razume srpski i malo je stidljiva kada dođe do te tačke da progovori. Ja mislim da ne bi ostala gladna u Srbiji.