Institucije i okruženje nedovoljno doprinose sprečavanju porodičnog nasilja

Zahvaljujući sredstvima prikupljenim u humanitarnoj akciji koju RTS vodi nekoliko meseci, izgradnja treće sigurne kuće u Beogradu napreduje i trebalo bi da bude završena do kraja avgusta. Osim velikih kompanija, kampanju su pomogli i sugrađani.

S obzirom na to da je u dve postojeće sigurne kuće već smešteno više od 50 žena i dece, novi prostor je neophodan.

Najviše žena, žrtava nasilja u porodici, ima primedbe na rad pojedinih institucija sistema. Događalo se, kažu, da se zagubi policijski zapisnik, da muža nasilnika samo upozore, bez ikakve sankcije, da zato što izostaje kazna, umesto nasilnika porodični dom napuštaju žene i deca.

Komšije, pa čak i najbliži rođaci, retko kada reaguju kada muž maltretira ženu i decu. Uglavnom smatraju da je to unutrašnja stvar porodice i da se ne treba mešati.

"Potpuno smo izgubili osećaj da moramo drugima da pomognmemo i da je to jedini način da zajednički rešimo neke probleme, koje činjenično opterećuju ovaj sistem, jer dok god je nasilje nad pojedincima i dok god je nasilja u porodici, biće i nasilja u društvu", rekla je Vesna Stanojević iz Savetovališta za žrtve nasilja u porodici.

Bilo je slučajeva da su ljudi koji su pokušali da pomognu, doživljavali neprijatnosti, jer im je nasilnik pretio. Strah od osvete, kažu stručnjaci, jači je od volje da pomognu, iako je dovoljna i anonimna prijava policiji ili centru za socijalni rad.

"Ljudi žive u nekoj kulturi koja je poznatija kao zakon džungle, gde onaj ko je jači može da radi šta hoće, i kao takvi se osećaju potpuno nezaštićeno, tako da praktično žive kako da prežive današnji dan", rekao je doktor Vuk Stambolović.

Kada izostane pomoć najbliže okoline i kada, uprkos tome što su zakoni na strani žrtve, u praksi kazna sporo stiže nasilnike, onda ne čudi podatak da samo 12 odsto žena uspe da se spase i počne novi život bez nasilja.