Dijaspora jača Srbiju

U okviru programa, čiji je cilj uključivanje dijaspore u održivi razvoj Srbije, stručnjaci dolaze na volonterskoj bazi i provode od tri nedelje do tri meseca u državnim institucijama ili organizacijama od javnog značaja, akademskim institucijama, privrednim komorama i organizacijama civilnog društva.

Poziv stručnjacima je stalno otvoren, istakla je Bogdanović i dodala da osobe poreklom iz Srbije koje borave u Nemačkoj, a žele da podrže razvoj matice, mogu da se uključe u rad organizacija u Srbiji, u skladu sa svojim kompetencijama.

Stručnjaci koji su deo programa gostuju u institucijama poput KBC Bežanijska Kosa, Centra za socijalnu politiku, Centra za kulturnu dekontaminaciju, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Lola instituta.

Izveštaj "Radne migracije Zapadnog Balkana" navodi da je u 2020. godini, 37 odsto zaposlenih građana iz regiona Zapadnog Balkana radilo u zanimanjima koja su klasifikovana kao nisko kvalifikovana, 54 odsto kao srednje kvalifikovana, dok su četiri odsto profesionalci i blizu pet odsto visokokvalifikovani stručnjaci.

Srbija ima višestruke koristi od povezivanja dijaspore i matice. Svetska banka navodi da doznake dijaspore trenutno čine oko osam odsto nacionalnog dohotka zemlje, istakla je Bogdanović.

Pored novca koji se uliva u zemlju putem doznaka, istakla je ona, stručnjaci iz dijaspore doprinose znanjem i iskustvom koje je od velikog značaja za unapređenje, ne samo institucija i civilnih organizacija, već i privatnih biznisa.