Obeležena crkvena slava Sveti Ćirilo i Metodije sa vladikom Andrejem u Belpu kraj Berna

U nedelju, 29. maja, organizovana je proslava crkvene slave Svetih Ćirila i Metodija u hramu u Belpu kraj Berna. Ova crkva zbog lokacije na kojoj se nalazi, u samom centru Švajcarske, kao i zbog ljubavi i truda s kojima je građena od temelja, predstavlja srce među pravoslavnim hramovima u ovom delu Evrope. Posvećena je svetiteljima koji su imali veliki istorijski značaj za pravoslavlje uopšte, ali i za jedinstveno srpsko pismo koje je dobilo ime upravo po jednom od njih, Ćirilu.

Svečanu liturgiju načastvovao je episkop austrijsko-švajcarski gospodin Andrej, a sasluživali su prota Stanko, starešina hrama, kao i protođakon Ivan Tolić. Kako na večernjem bogosluženju, tako i na liturgiji, učešće u pojanju i službi uzeli su i gostujući sveštenici iz skoro svih delova Švajcarske koji su došli da podrže domaćina.

Veličanstvenoj atmosferi u hramu, kako na večernjoj, tako i na jutarnjoj službi, doprinelo je prelepo pojanje crkvenog hora, pod vođstvom Nemanje Trickovića. Ove godine kumovi crkvene slave bili su porodica Stanojković iz Friburga.

Na liturgiji i dočeku vladike Andreja prisustvovao je veliki broj vernika, a ovom pozivu su se odazvali i Njegova ekselencija ambasador Bosne i Hercegovine u Švajcarskoj dr Boro Bronza, kao i konzul Republike Srbije u Švajcarskoj, mr Predrag Mandić. Starešina hrama, prota Stanko, pozdravio je sve prisutne, zahvalio se episkopu Andreju na dolasku na parohijsku slavu, na velikoj ljubavi i arhipastirskoj brizi za naše vernike. Takođe se zahvalio na dolasku i predstavnicima ambasada, horu, članicama Kola srpskih sestara na pomoći, kao i predsednici Crkvenog odbora dr med. Dragoslavi Tomović, za njeno dugogodišnje vođenje Crkvene opštine.

„Blagodareći Gospodu i Svetim Ćirilu i Metodiju, ove godine nakon prestanka pandemije, proslavili smo našu hramovnu slavu u molitvenoj i duhovnoj atmosferi. Veliku čast smo imali da nam je u gostima bio i Preosvećeni Andrej, episkop austrijsko-švajcarski, koji je načastvovao liturgijskim sabranjem. Proslavljanje parohijske slave počelo je večernjim bogosluženjem, a molitvenoj i duhovnoj atmosferi doprineo je i mešoviti hor, pod dirigentskom palicom Nemanje Trickovića, svojim predivnim pevanjem", rekao je otac Stanko.

Nakon liturgije izvršeno je blagosiljanje slavskih obeležja, a zatim je upriličeno bogato posluženje za zvanice i veliki broj okupljenih vernika koji su došli iz gotovo svih delova Švajcarske.

Njegovo preosveštenstvo, episkop austrijsko-švajcarski gospodin Andrej se osvrnuo na prelep doček u hramu Svetih Ćirila i Metodija:

„Doputovao sam u subotu 28. maja u Bern na hramovnu slavu Svetih slovenskih prosvetitelja Kirila i Metodija. Doček ispred hrama u Belpu je za mene bio iznad svih očekivanja. Narod je napravio špalir i dočekao me je sa velikom radošću. Potom smo odslužili svečano večernje i besedio sam o značaju Svete braće. Naročito je na mene ostavio utisak mešoviti hor hrama sa dva dirigenta i deset članova. Mogu reći da je nivo službe bio veoma visok. Posle službe protinica Ađena i njeno Kolo srpskih sestara pripremili su za sve prisutne večeru u hramovnoj sali. Svaki put kada dolazim u srpsku pravoslavnu Crkvenu opštinu Bern osećam veliku radost zbog najvećeg bratoljublja i divne duhovne atmosfere."

Takođe je istakao kako istorijski, tako i crkveni značaj svetih prosvetitelja Ćirila i Metodija:

„U vremenu kada su misionarili Sveti oci Kirilo i Metodije, Evropa se podelila na Zapadno carstvo i Istočno carstvo. Dok je 800. u Ahenu krunisan Karlo Veliki, dotle su na istoku nešto kasnije u Carigradu stolovali vizantijski car Mihailo i patrijarh Sveti Fotije koji su poslali Svetu braću na misionarski put u slovenske zemlje da bi tamo širili pravoslavlje. Ne možemo dovoljno vrednovati ovu misiju Svete braće, jer su bukvalno hristijanizovali sav slovenski narod koji je do danas, u velikoj većini, održao pravoslavlje. Sa druge strane, slovenski narodi, među njima i mi Srbi, primili su pismenost i našu slovensku azbuku, tako da će u našem narodu da ostane do dana današnjega velika ljubav prema ćiriličnom pismu koje se veže za prosvetni rad Svetog Kirila."