U Vrginmostu održana promocija trilogije Milke Kajganić

Međutim, nije mogla da se otrgne utisku da priča nije kompletna, te se uputila u plodnu Vojvodinu da pronađe svoje Kordunaše kojima je majka Srbija pružila trajno utočište. Kako one koji su ognjište napustili posle Oluje, tako i koloniste kojima je kralj dao zemlju u posed, kada su oni napustili svoju rodnu grudu u periodu između dva svetska rata.

"Njihove priče su me nadahnule i dovele do odluke da svom krajiškom narodu podarim tri knjige. Da se ispiše istorija Srba Hrvatske da se sve što može stati na papir otme od zaborava."

Tako prva knjiga Kazivanja đeda Kordunaša prati život starina đeda Simata koji će uskoro ući u devetu deceniju života i koji svoju životnu priču pripoveda svome sinu Mili koji je glavni junak u drugoj knjizi Oluja u očima nesrećnika.

U trećoj knjizi Izbjegličke rane pojavljuje se i đeda Simata unuk Mićo koji je vozio babu do Kosova na traktoru bojeći se za đeda koji zbog visoke temperature ostaje u Banjaluci.

Sve tri knjige pune su dijaloga i scena koje čitaoca ostavlja bez daha.

Recenzent knjigama bio je istaknuti književnik iz Banjaluke Mihajlo Orlović. On piše da je knjiga o Oluji krajiška Gernika u rečima. Zbog ove usporedbe, Milka odlučuje da Oluju prevede na engleski i šalje knjige na 24 ambasade u Švajcarskoj da svetski moćnici vide srpske žrtve i šta su od čestitog i poštenog naroda učinili.

"I treću knjigu ću odštampati na engleskom i opet je, kao dokaz golgote, poslati ambasadama, da im otvori oči i da koriguju svoju politiku prema srpskom narodu."

Radeći sa migrantima u gradu Cirihu Milka je stekla veliki ugled i respekt i oni su njeni verni čitatelji, od Japana preko Amerike i Meksika do 7 zemalja Latinske Amerike, Indije i Šri Lanke.

Ime Kordun učinila je poznatim pričajući anegdote sa Korduna širom Evrope, pronoseći svoga roda glas.

Oduševljeni slušaoci nisu štedeli dlanove kako bi pljeskom pozdravili njen rad i njeno htenje da odbrani i poboljša ugled Srba u čitavom svetu.

Za reč se javio i predsednik SKD Prosvjete iz Karlovca Milan Lapčić koji je publici izneo odluku da su oni, Srbi Karlovca, odlučili da se Milka, odlikuje zbog svih svojih knjiga i aktivnosti koje su dovele do osećaja ponosa što je imamo na braniku srpstva.