Svetlo na kraju tunela

U početku je sve delovalo kao jedna ružna epizoda koja će, u najgorem slučaju, trajati par meseci i svi smo se radovali letu i odmoru. To čekanje na pravi odmor, barem za nas u Ujedinjenom Kraljevstvu, se odužilo i u jednom trenutku je delovalo da se neće ni desiti.

Brojke zaraženih i preminulih je postajao sve neverovatniji, bilo smo nezavidno prvi ili među prvima i vrlo brzo smo došli u situaciju da je svako od nas znao barem nekoga ko je oboleo ili, nažalost, preminuo od virusa. Svakodnevno objavljivanje brojki je postalo mučno praćenje igre čija pravila, činilo se, nikako nismo uspevali da razumemo i savladamo.

Dok su se naučnici borili da što pre saznaju što više detalja o pandemiji, kako bi što pre našli način da je savladaju, mi ostali smo pokušavali da razumemo šta se zapravo dešava. U početku je to bio strah, pa neverica, što je preraslo u bes, a onda je sve postalo jedno veliko iščekivanje i očekivanje. Poverenje se gubilo na sve strane, a mi smo svi postajali sve umorniji od cele situacije.

Prvih šest meseci su obeležile mere koje su se uglavnom poštovale, ali su bile relativno blage u odnosu na neke druge zemlje, uključujući Srbiju.

Druge konkretne mere ograničenja su najavljene 31. oktobra, u jeku pregovora izlaska iz Evropske Unije, pa se činilo da je nivo anksioznosti nacije na vrhuncu. Nove mere su stupile na snagu 5. novembra i završile se 2. decembra, i zemlja je bila podeljena na regione u kojima su bile mere različitih nivoa - od relativno blagih, do veoma strogih. U tom periodu smo se nadali da ćemo uskoro videti kraj svim ograničenjima jer smo dobili potvrde o vakcinama koje su dobile potrebna odobrenja za proizvodnju i, još važnije, upotrebu.

8. decembra je vakcinisana i prva osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu, što je doprinelo novoj dozi optimizma. A, onda novi tuš. Najave novih ograničenja i uvođenje još strožijih mera u celoj zemlji od 5. januara. To je bila i najava zatvaranja škola, osim za decu "ključnih" radnika - kao što su zdravstveni radnici, što je značila nova glavobolja za sve roditelje.

Ova zima je delovala duže nego obično - bila je i hladnija nego uobičajeno što je još više uticalo na mentalno, ali i fizičko zdravlje svih, pa je i sam državni vrh sve učestalije krenuo da govori o toj važnoj temi. Pomoć je i dalje bila nuđena pojedincima koji su izgubili posao, ili čiji poslovi su bili ugroženi, ali ipak nisu svi bili zaštićeni. Prave posledice svega toga se zapravo tek očekuju.

Prve naznake poboljšanja su počele da se naziru sredinom februara, a 22. februara nam je predočen novi plan "otvaranja" zemlje, i to u četiri faze.

Prva faza je krenula 8. marta, kada su škole opet počele da rade. Drugi deo prve faze počinje 29. marta kada ćemo (napokon!) moći da se vidimo sa više od jedne osobe van svojih porodica.

Od 12. aprila (početak druge faze) očekujemo da se otvore biblioteke i teretane, kao i da nam se omogući putovanje po zemlji (međunarodno putovanje, osim u izuzetnim situacijama, će se revidirati sredinom maja), a od 17. maja (treća faza) će se otvoriti pozorišta, muzeji i slične ustanove, a i moći ćemo da se okupljamo u grupama do 30 ljudi.

Uklanjanje svih mera se očekuje od 21. juna, kada počinje poslednja - četvrta faza.

Čini se da se ipak nazire svetlo na kraju tunela.