Preko sedam mora i tri okeana

Putopisi Jelene Dimitrijević nastali tridesetih godina prošlog veka predstavljaju značajan doprinos srpskoj književnosti, kulturi i politici, saopštavaju iz Lagune.

„Vreme je da se značaj Jelene Dimitrijević, kao prve među sjajnim, izuzetnim ženama, ponovo prepozna u kulturi iz koje je potekla i da joj se dodeli mesto koje je oduvek zasluživala", rekla je Biljana Dojčinović koje je priredila knjigu.

Ona je istakla da se o Jeleni Dimitrijević pisalo za vreme njenog života, ali decenijama
posle njene smrti nije bilo nijednog zapisa.

„Zašto je to tako, možemo samo da nagađamo. Umrla je 1945. pred sam kraj Drugog svetskog rata. Svoju kuću u centru Beograda htela je da ostavi Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koja je to odbila. Ta kuća i danas stoji neobeležena, jer nisu nađena sredstva za spomen-ploču."

Govoreći o putopisu Sedam mora i tri okena Biljana Dojčinovič je rekla da je posebno zanimljiva činjenica da tim putopisima gotovo i nije potrebna fusnota, pošto autorka mnogo toga sama objašnjava.

„Jedna od ključnih poruka Sedam mora i tri okeana jeste da se bogatstvo ljudi nalazi u posmatranju, razumevanju i saznavanju sveta, što je blisko današnjoj veoma aktuelnoj ideji multikulturalizma i potrebi tolerancije raznolikosti ljudi", istakla je profesorka na Filološkom fakultetu Svetlana Tomić.

„Ta ideja multikulturizma proizašla je iz njenog karaktera. Ona je prosto bila takva žena, ustremljena ka znanju, čitanju, bila je poliglota, nesumljivo jedna od najobrazovanijih žena onog vremena i ono što je ključno - bila je velikanka. Znam da ova reč kod nekih ljudi izaziva podsmeh, ali ona postoji u srpskom jeziku, a Jelena J. Dimitrijević je bila upravo to", rekla je Svetlana Tomić.

Po njenom mišljenju, Jelena J. Dimitrijević i još neke autorke tog doba nepravedno su ignorisane i ovo je prilika da se to ispravi.