Džez velikani – Frank Foster

Rođen je u Sinsinatiju i školovao se na Univerzitetu „Vilberfors“. 1949. godine  preselio se u Detroit, gde se pridružio lokalnoj džez sceni, svirajući sa muzičarima kao što je Vordel Grej. Regrutovan u vojsku SAD 1951. godine, služio je u Koreji, a po po završetku vojne službe 1953. godine pridružio se big bendu Kaunt Bejzija. Foster je doprineo i aranžmanima i originalnim kompozicijama za ovaj big bend uključujući (danas) džez standard „Shiny Stockings“,kao i druge popularne pesme kao što su „Down for the Count“, „Blues Backstage“, „Back to the Apple“, „Discommotion“ i „Blues in Hoss' Flat“ - i aranžmanima za ceo album „Easin' It“.

Od 1970. do 1972. godine (i povremeno kasnije) svirao je sa Elvin Džounsom, a 1972. i 1975. sa big bendom Ted Džouns/Mel Luis. 1971. godine počeo je da predaje za „New York City Public School System“ u okrugu 5, Harlem, kao deo tima od šest profesionalnih muzičara raspoređenih u program  vlade pod nazivom „Kulturno obogaćivanje kroz muziku, ples i pesmu“. Od 1972. do 1976. godine, Foster je bio redovni vanredni profesor na Programu za crnačke studije na Državnom univerzitetu Njujorka u Bafalu (SUNY).

Foster je takođe formirao i vodio nekoliko grupa, od kojih su najznačajnije „Living Color“ i „The Loud Minority“. Bio je ko-voditelj kvinteta sa Frenk Vesom 1983. godine, a 1985. godine je bio na turneji po Evropi kao član kvinteta Džimi Smita.

Tokom karijere sarađivao je sa brojnim džez velikanima kao što su: Peper Adams, Džordž Benson, Keni Barel, Donald Berd, Beni Grin, Džin Amons, Kolmen Hokins, Milt Džekson, Ilinois Džekit, Elvin Džouns, Kvinsi Džouns, Ted Džouns, Roni Metjuz, Džimi MekGrif, Telonijus Monk, Džo Njumen, Horas Parlan, Djuk Pirson, Hilton Ruis, Vudi Šo, Art Tejlor, Džordž Volington, Sidar Volton, Džulijus Votkins, Frenk Ves...

1986. godine Foster je nasledio Ted Džounsa kao vođu orkestra Kaunt Bejzija, a dok je vodio ovaj orkestar, dobio je dve „Gremi“ nagrade: prvu za aranžman kompozicije Dajane Šur „Deedles' Blues“ za big bend (najbolji aranžman za vokal, džez kategorija, 1987), i drugu za aranžman kompozicije gitariste/pevača Džordž Bensona „Basie's Bag“ (najbolji instrumental za big bend, džez kategorija, 1988).

Nakon što je napustio bend 1995. godine,  nastavio je da vodi tri muzičke grupe: „The Non-Electric Company“ (džez kvartet/kvintet), „Swing Plus“ (bend od 12 članova) i „The Loud Minority Big Band“ (koncertni džez orkestar od 18 članova), od kojih je svaku organizovao godinama pre nego što je preuzeo vođstvo Bejzijevog orkestra 1986. godine.

Nakon moždanog udara 2001. godine, prestao je da svira saksofon, ali je nastavio da komponuje i aranžira sve do kraja života.

Godine 1998. Univerzitet Hauard dodelio je Frenku Fosteru nagradu „Beni Golson“ za džez majstora.