Cool Jazz – Serge Chaloff

Rođen u muzičareskoj porodici pijaniste i kompozitora Džulijusa Čalofa i vodeće bostonske učiteljice klavira Margaret Čalof učio je da svira klavir od šeste godine i pohađao časove klarineta kod Manuela Valerija iz Bostonskog simfonijskog orkestra. Sa dvanaest godina, nakon što je čuo Harija Karnija, baritonistu big benda Djuka Elingtona, sam je naučio da svira bariton, pod uticajem Karnija i Džeka Vašingtona, baritoniste Kaunt Bejzi big benda, razvivši svoj osobeni stil.

Kao tinejdžer svirao je u poznatom Izi Ortovom baru u Bostonu, a sa samo šesnaest godina, pridružio se bendu Tomija Rejnoldsa, svirajući tenor saksofon. Nakon toga, u bendovima Dika Rodžersa, Šepa Fildsa i Ine Rej Haton. Tokom 1944. pridružio se kratkotrajnom big bendu Bojda Rejberna, gde je svirao zajedno sa Dizijem Gilespijem i Alom Konom, a nedugo zatim i snimio svoje prve snimke sa njima, uključujući „Interlude“.

U to vreme prvi put je čuo Čarlija Parkera, koji je postao njegov glavni stilski uticaj, ali umesto da imitira Parkera, Čalof bio inspirisan njegovim primerom, „shvatajući više emocionalnu osnovu Parkerovog sviranja i koristeći je kao polaznu tačku za svoj stil“.

Pored rada u velikim bendovima koje su predvodili Džordži Old i Džimi Dorsi, Čalof je nastupao i snimao sa nekoliko malih bi bap grupa, od 1946. do 1947. godine, među kojima su bili „Big Eight“ Soni Bermana, „Big Eight“ Bila Harisa, „Ralph Burns Quintet“, „Be-Boppers“ Reda Rodnija i njegov sopstveni „Serge Chaloff Sextette“, koji je objavio dva albuma.

Čalof je postao poznato ime 1947. godine, kada se pridružio Vudi Hermanovom bendu „Second Herd“. Ovaj bend je bio poznat kao „Four Brothers Band“, po saksofonskoj sekciji koju su činili Čalof, Sten Gec, Zut Sims, Herbi Stjuard i malo kasnije Al Kon. Bio je na mnogim Hermanovim snimcima, uključujući „Four Brothers“, „Keen and Peachy“, i imao je sola u Al Konovim pesmama „The Goof and I“ i „Man, Don't Be Ridiculous“. Na ovoj drugoj je demonstrirao „zapanjujuću tehničku sposobnost koja je bila potpuno bez presedana na ovom instrumentu“.

U 1949. godini Leonard Feder je uvrstio Čalofa u svoju knjigu „Inside Be-Bop“: „Odlična koncepcija i izvođenje, dobar ukus, čist ton i stil poput Berda učinili su ga bop eksponentom broj jedan za bariton.“