Od koga potičemo? – Nova istraživanja u paleoantropologiji i arheologiji

Skorašnja otkrića dovode u pitanje scenario našeg porekla i to u tolikoj meri da se piše nova istorija čoveka - od najudaljenijih predaka do otkrića pisma. Darvin je tome posvetio čitav svoj život. Od tada antropologija nastavlja njegova traganja u pronalaženju čovekovih korena, otkrivanju tajne „ljudske prirode". Treći program Radio Beograda u tri nastavka emituje tekst grupe autora o rezultatima ovih istraživanja (emisija Nauka i društvo - ponedeljak, 13, 20. i 27. septembar).

Do pre dvadesetak godina u naučnoj i široj javnosti postojao je stereotip o izgledu ljudskih predaka koji su ličili na šimpanze, a čovek je bio jedini predstavnik posebne vrste koja se postepeno ispravljala, da bi na kraju stala na dve noge i po tome se razlikovala od drugih vrsta.

Skorašnja otkrića paleoantropologije i arheologije opovrgavaju ovaj zastareli scenario i pokazuju da su u divljoj epohi, u kojoj je dominirala priroda i tek se pomaljala kultura, Zemlju naseljavali i drugi humani oblici. Da li su to bile druge ljudske vrste? O tome se vodi rasprava iz koje proizlazi da neandertalac nije bio zdepasti divljak, kako su ga donedavno opisivali. Predlaže mu se i novo ime - Homo sapiens neanderthalensis.

Godine 2003. na ostrvu Flores, otkrivene su kosti malih humanoidnih bića. Da li je to treća Homo vrsta? Dok se stručnjaci kolebaju da mu dodele humanitet imamo i novo otkriće: marta meseca ove godine urađen je DNK ostataka jednog bića, zakopanog u sibirskoj pećini (nazvano «Homo denisova») - ono otkriva svoju blisku srodnost sa sapiensom. Ali, genetički različita, ona bi pripadala drugoj Homo vrsti.

Ispada tako da su u isto vreme živeli «homo denisova», homo floresiensis, homo neanderthalensis i homo sapiens. Da li možemo da očekujemo da ćemo pronaći i druge vrste? Paleoantropolozi ne štede truda: zahvaljujući njihovim otkrićima, možemo se vratiti više od sedam miliona godina unazad i skicirati fotorobota zajedničkog pretka čoveka i šimpanza, izvedenog iz fizionomije mlađih predaka (između sedam miliona i jedan milion godina).

O ovim naporima piše grupa autora (Filip Šambon, Emili Rošer, Loran Orlik i Marijel Majo) u tekstu koji je objavljen u junskom broju francuskog časopisa Sians e vi (Science et vie, 6/2010).

Izbor i prevod: Radoslav Đerić.

Urednica ciklusa: Olivera Gavrić-Predić.