Vokalni sat

Stvaralaštvo ovog kompozitora nije se moglo posmatrati odvojeno od pejzaža koji ga je nadahnjivao. U Dilijusovom slučaju to je bila Norveška – zemlja fjordova, planinskih visoravni, severne svetlosti, ali i bogate tradicije narodnih predanja i mitologije.

Dilijus je Norvešku prvi put upoznao tokom svojih mladalačkih putovanja osamdesetih godina 19. veka. Iako kratkotrajni, ti boravci ostavili su dubok trag. U svojim zapisima opisivao je dramatične promene pejzaža i vremena: planine koje su nestajale u magli, sunčeve zrake koji su se probijali kroz oblake, i nagle promene atmosfere, kao da su se pred njegovim očima smenjivala različita godišnja doba. Od tada Norvešku nije doživljavao samo kao geografski prostor, već kao snažan estetski i emotivni doživljaj. Presudan značaj za njegov razvoj predstavljao je susret sa najvećim norveškim kompozitorom romantičarske epohe, Edvardom Grigom tokom studija u Lajpcigu. Grig je prepoznao Dilijusov talenat i doprineo da mladi kompozitor dobije materijalna sredstva, što mu je omogućilo da se dalje usavršava u Parizu. U tom periodu nastala su njegova prva dela inspirisana norveškim temama, u kojima se već nazirao specifičan spoj postromantičarskog izraza, impresionističkog odnosa prema prirodi i lične emotivne ekspresije. Kasnije se Dilijus sve intenzivnije okretao norveškom folkloru, naročito zbirkama narodnih priča u kojima prirodni i natprirodni svet nisu bili jasno razdvojeni. trolovi, podzemna bića i mračne šume činili su jedinstvenu mitsku celinu u kojoj je čovek zauzimao krhko i neizvesno mesto.

U njegovom stvaralaštvu Norveška nije predstavljala samo inspirativni pejzaž, već složen umetnički simbol — prostor u kojem su se priroda, mit i ljudska emocija stapali u jedinstven muzički izraz. Dilijus je tu vezu možda najpreciznije izrazio u pismu iz 1918. godine, u kojem je isticao da ne želi da bude predaleko ni od velikog orkestra i hora, ni od svoje voljene Norveške — od letnjih noći, planinskih visoravni i ljudi čija je osećanja doživljavao kao dublja i tiša nego kod bilo kog drugog naroda.

U drugom delu emisije predstavljamo Rekvijem Frederika Dilijusa, delo koje, poput kompozicija inspirisanih Norveškom, odlikuje karakterističan spoj lirskog izraza i panteističkog odnosa prema prirodi, uz filozofsku refleksiju o čoveku, životu i smrti. Nastao tokom Prvog svetskog rata, u Rekvijemu Dilijus se udaljava od tradicionalnog liturgijskog obrasca i gradi lično sagledavanje prolaznosti, u kojem hor i solisti ne učestvuju u molitvenoj funkciji, već u meditativnom promišljanju ljudske sudbine i prirode postojanja.

Autorka emisije Tamara Simović