Muzej zvuka – Dela Kristofera Taja

Kristofer Taj je rođen oko 1505. godine, ali prvi pouzdani biografski podaci potiču tek iz 1536, kada se zna da je bio u Kembridžu gde je pevao u horu Kraljevog koledža. Kao i Tomas Talis, Taj je bio dobro povezan sa dvorom, pišući i muziku za katoličke obrede, kao i dela zasnovana na engleskim tekstovima, korišćenim u reformisanoj Engleskoj crkvi. Interesantno je to da ni Taj, ni Talis nisu komponovali svetovnu vokalnu muziku, ali jesu instrumentalnu, ostavljajući za sobom obimne opuse za ansamble viola ili klavijaturne instrumente. Dok je Talis ostao katolik do kraja života, Taj je pristupio anglikanskoj crkvi, pod uticajem doktora Ričarda Koksa, koji je bio vatreni zagovornik reforme crkve i tutor budućeg Kralja Edvarda. Preko ovog poznanstva, Kristofer Taj je najverovatnije postao član Kraljevske kapele oko 1550. godine, ali je nekoliko godina kasnije, na nagovor Koksa, koji je postao biskup u Iliju, stupio u crkvenu službu, te je postavši sveštenik u potpunosti prestao da komponuje muziku.

Na nedavno objavljenom albumu ansambla Činkvečento, centralno mesto zauzima Piterhaus-misa ovog autora. Ona je jedna od samo tri sačuvana dela Kristofera Taja u ovom žanru, pored Euge bone i Mise zapadnog vetra, a svoje ime je dobila po arhivu u kojem je sačuvana – čuvenim „Horskim sveskama iz Piterhausa” u Kembridžu, rukopisnoj zbirci koja sadrži dela prereformacijskog polifonog repertoara u Engleskoj. Napisana je za petoglasni hor i u njoj Taj demonstrira svoje umeće komponovanja u stilu tjudorske epohe. Za razliku od Mise zapadnog vetra koja je zasnovana na svetovnoj melodiji, Piterhaus-misa je dugo bila poznata i pod nazivom Sine nomine, jer nije identifikovan nijedan postojeći uzor koji bi mogao da bude osnova njene teme. Kao i ostalim delima koja se nalaze u „Horskim sveskama iz Piterhausa”, nedostajala joj je jedna tenorska linija, te je tek nakon rekonstrukcije ove deonice ona počela ponovo da se izvodi i zauzela mesto na repertoarima ansambala za staru muziku. Na snimku koji čete čuti u emisiji, ansambl Činkvečento je upotrebio stariju rekonstrukciju tenorskog glasa, koju je načinio Pol Dou sredinom XX veka, prateći „gramatička” pravila šesnaestovekovnog kontrapunkta, sa minimalnim intervencijama, kako bi na funkcionalan način popunio prazninu u horskom slogu.

Urednica emisije: Ivana Neimarević