Pijanizmi Balkana – Husein Sermet

„Da biste postali muzičar, neophodno je da posedujete odgovarajući nivo razuma i mašte. Zvuk mora da vas zaokupi, da osećate da vas doziva. Čak i ako tražite uputstva i smernice od bezbrojnih učitelja, bez poriva za stvaranjem vlastitog zvuka na instrumentu, vaši napori neće doneti ništa značajno.” Ovim rečima savremeni turski pijanista Husein Sermet sažeo je u jednom intervjuu svoj odnos prema izazovu koji postavlja poziv muzičkog izvođača, otkrivajući ujedno i osnove na kojima gradi sopstvene interpretacije vrhunske tonske estetike i narativne snage. U večerašnjoj emisiji, osvrt na umetničke domete ovog izuzetnog pijaniste načinićemo izborom interpretacija iz njegove bogate diskografije, dodajući time još jednu kockicu bogatom mozaiku turskog klavirskog izvođaštva.

Rođen 1955. u Istanbulu, Husein Sermet kao nadareni dečak u šestoj godini odlazi u Ankaru, gde na tamošnjem Državnom konzervatorijumu počinje da uči klavir u klasi Ferhunde Erkin, poznate turske pijanistkinje i pedagoga – jedne od utemeljiteljki klavirskog izvođaštva u Turskoj. Zahvaljući stipendiji iz fonda namenjenog nadarenoj deci koju je ustanovila Turska vlada, Sermet dalje muzičko obrazovanje nastavlja na Ekol Normal u Parizu. Zanimljivo je naime, da je turska vlada čuvenim Zakonom br. 6660 (Zakonom o „darovitoj deci”), usvojenim 1956. godine, omogućila državno finansiranje obrazovanja dece sa izvanrednim talentom za likovnu umetnost i muziku. Njime je u prvom redu bilo predviđeno slanje učenika na školovanje u inostranstvo, čime je premošćavan nedostatak visokokvalitetnog obrazovanja u matičnoj zemlji i strateški utiran put njegovom podizanju kroz buduće profesionalno delovanje stipendiranih muzičara. Dolaskom u Pariz, Husein Sermet je tako dobio priliku da klavir studira kod nekih od vodećih imena francuske pijanističke scene poput Nađe Bulanže i Tjerija Brinofa. U francuskoj prestonici upisuje i studije kompozicije u klasi Olivijea Mesijana. Usavršavaće se potom u Londonu kod Marije Kurčo, poznate italijanske pijanistkinje, takođe nekadašnje studentkinje Nađe Bulaže. Na taj način će se i izvođački stil Huseina Sermeta formirati u gravitacionom polju francuskog pijanizma. Postignute domete potvrdiće visokim plasmanima na nekoliko značajnih evropskih konkursa među kojima se mogu izdvojiti četvrta nagrada na takmičenju Feručo Buzoni u Bolcanu 1980. godine, druga sa imenom Geze Ande u Cirihu, zvanje laureata na konkursu u Santanderu, te možda i najveći uspeh na takmičenju Kraljice Elizabete u Briselu, čiji je bio finalista 1983. godine. Ova postignuća ostvarena tokom dvadesetih godina, pružiće mu priliku za afirmaciju na koncertnim scenama, ne samo u Evropi, već i u Japanu, i posebno sa druge strane Atlantika u Meksiku. Ovi međunarodni angažmani doprineli su da svoj život veže za Pariz, kao mesto boravka. U toku sada već četrdeset godina duge karijere, Husein Sermet je razvio bogatu koncertnu praksu kao solista, ali i kao kamerni muzičar, a o njegovoj poziciji u svetu klasične muzike govori i činjenica da je scenu delio i sa nekim od najvećih imena savremene klasične muzike. Među njima su Rostropovič, Bašmet i Marija Žoao Pireš, te nastupao je pod upravom dirigenata kao što su Antal Dorati, Lorens Foster, Kšištof Penderecki i mnogih drugih. Potporu koncertnoj karijeri još od 80-ih godina pruža mu studijska praksa, te diskografija koja je stekla izvestan međunarodni odjek. Prvi među njegovim albumima (ne računajući el-pi sa takmičenja Kraljice Elizabete na kojem je zabeležio Betovenov Četvrti klavirski koncert), načinio je tako 1989. godine za diskografsku kuću Erato realizujući ga u duu sa slavnom Marijom Žoao-Pireš sa kojom je izveo izbor Šubertovih klavirskih dela za četiri ruke. Na ovo izdanje se, 1991. godine nadovezuje i prvi solistički album sa odabranim sonatama Ludviga van Betovena, a sledeće godine i album klavirske muzike slabije poznatog francuskog romantičara Rejnalda Hana.

Uopšteno gledano, diskografija Huseina Sermeta (a do danas je objavio petnaest albuma) obiluje muzikom francuskih autora, posebno u izdanju pariskog Naiva. Pomenućemo albume na kojima Sermet izvodi manje poznata dela Alberika Manjara, Šarla Valentena Alkana, Florana Šmita i svakako neka od ključnih ostvarenja Morisa Ravela, jednog od njegovih najomiljenijih stvaralaca. Pomenućemo da je za snimak tumačenja Ravelovog Koncerta in Ge, Sermet nagrađen prestižnim priznanjem Dijapazon D’Or za album godine 2012. u Francuskoj. U emisiji reprodukujemo njegovo tumačenje Ravelovog ciklusa Gaspar noći koji je načinio 1996. godine za Naiv. Ovaj snimak našao se na prvom od dva Sermetova albuma koja obuhvataju integralni klavirski opus ovog kompozitora.

U intervjuu koji je devedesetih dao za jedan turski list, Husein Sermet je naveo sledeće: „Da sam se nakon studija i uspeha na međunarodnim takmičenjima vratio u Tursku, verovatno bih se profesionalno zaparložio. Iskreno, šta bih kao pijanista uradio? Koje bi mi mogućnosti Turska pružila? Možda najviše dva koncerta godišnje. I rad na konzervatorijumu... Jedan od najvažnijih uslova za državnu stipendiju koju sam kao dečak dobio (a koja je u međuvremenu nažalost ukinuta) bio je taj da deca koja je dobiju sutra budu u mogućnosti da razvijaju i promovišu Tursku na globalnom nivou. U suprotnom, ako je namera toliko pominjane stipendije bila ta da budućim profesionalnim izvođačima pruži priliku da sviraju samo u Ankari, Istanbulu i Izmiru, onda država možda i nije morala da troši tako velike sume novca. Oduvek sam smatrao da se za ugled Turske kao njen državljanin jedino mogu izboriti upravo na inostranim scenama. Uostalom, benefit od boravka u inostranstvu može se meriti brojnim prilikama, održavanjem kontinuiranih odnosa sa umetnicima na Zapadu i mogućnošću stvaranja u konkurentnom okruženju...” Ove reči Huseina Sermeta jasno otkrivaju da su za najveći broj izuzetnih pijanista poteklih sa balkanskog područja (izuzev onih koji su se primarno usredsredili na pedagoški poziv), matične sredine bile i ostale ne samo preuzak prostor, koliko geografski, toliko i kulturološki skrajnuta područja od glavnih muzičkih centara, te je njihovo usidrenje na Zapadu oduvek bila pragmatična odluka.

Za profesionalni put Huseina Sermeta to je najpre značilo afirmaciju u inostranstvu, a tek potom u domovini. Sve do kraja 80-ih, naime, Sermet gotovo da nije nastupao ni kao solista, niti sa orkestrima u Turskoj. Kao već afirmisani umetnik, međutim, nakon inicijalnog povratka kada je dočekan izuzetnim pohvalama domaće publike i kritike, Sermet tokom poslednje decenije proteklog veka počinje da beleži sve češće aktivnosti širom svoje rodne zemlje, kako kroz koncertne nastupe, tako i kroz pokretanje muzičkog festivala Amfor u Istanbulu čiji je idejni tvorac i umetnički direktor od 1997. godine. Poslednjih godina je, pored redovnih resitala i nastupa sa turskim orkestrima, u rodnoj zemlji nastupio i sa nekim od svetski poznatih umetnika poput korejskog pijaniste Kun Vu-Paika, Marije Žoao Pireš i violiniste Tedija Papavramija.

Prvo priznanje, koja je dobio od rodne zemlje bio je počasni doktorat Bosforskog univerziteta 1988, da bi 1991. godine stekao i zvanje Državnog umetnika. Danas, u javnom diskursu Turske, Husein Sermet se prepoznaje kao jedan od najistaknutijih domaćih muzičkih umetnika.

Huseina Sermeta ćemo u emisiji predstaviti i kao solistu u Betovenovom Četvrtom klavirskom koncertu u Ge-duru opus 58, koji je snimio 2010. godine sa Simfonijskim orkestrom Italijanske radiotelevizije pod upravom Juraja Valčuhe. Sermetov Betoven je stilski korektan, ali i tonski vrlo kolorističan, donesen "romantičarski" lazurnim oblikovanjem fraza. Ovakvu zvučnu postavku, Sermet ispunjava minucioznom karakterizacijom insisturajući na tome da svakom motivu ili pasažu podari maksimum njegovog muzičkog dejstva. Upravo zbog takvog pristupa partituri, interpretacije Huseina Sermeta dejstvuju sa magičnom privlačnošću na slušaoca, potvrđujući ga kao jednog od nesumjivo najzanimljivijih savremenih turskih pijanista na međunarodnoj sceni.

Autor emisije: Stefan Cvetković