Imaginarni pejzaži – In memoriam: Elian Radig

Elian Radig je rođena 1932. godine u Parizu. Svoje bavljenje eksprimentalnim vidovima muzičke prakse započela je u Studio d’Essai Franucuskog radija, kod Pjera Šefera i Pjera Anrija, između 1956 i 1957. godine. U narednoj dekadi pravi prekid, udavši se za slikara i vajara Aramana, sa kojim će imati troje dece. Po raskidu ove veze, vraća se stvaralaštvu i postaje asistentkinja Pjera Anrija u Studiju APSOME, a takođe gostuje na Školi za umetnost Univerziteta u Njujorku, na Univerzitetu u Ajovi i na Institutu za umetnost Kalifornije, te na Mils koledžu. Isprva,vezana za svet konkretne muzike, Radig je započela rad sa tejp lupovima različitih trajanja,odnono na tejp fidbek tehnici. No, njeno interesovanje je pre svega ležalo u elektronskoj muzici i od početka sedamdesetih godina, počinje da stvara na Buchla sintisajzeru u studiju koji je u Njujorku delila sa Lori Spigel, u želji da stvori muziku sporog protoka i najfinijih detalja i minucioznog razvoja. To će sve uspeti da ostvari kada počne sredinom sedemsetih da radi na sintisajzeru ARP 2500, koji će joj biti osnova za stvaralaštvu narednih dvadeset pet godina. Polovinom sedamdesetih Elian Radig otkriva i tibetanski budizam, koji će biti važan poetsko-spiritualni okvir za njena najvažnija dela poput Adnos III, Milarepine pesme, Jecun Mila, kao i Trilogiju smrti nastalu između 1988 i 1993. godine. Od 2002, Elian Radig se okrenula akustičnoj muzici, stvarajući dela za pojedinačne izvođače, instrumente i ansamble.

Estetiku Elian Radig možemo okarakterisati kao asketsku, okrenutu sporim, minucioznim promenama zvuka unutar konitnuuma prostor-vreme. Njena dela su izvršila važan uticaj na umetnike eksperimentalne elektronike, posebno one koji su se bavili dron muzikom dugačkih trajanja.

Urednica Ksenija Stevanović