Direktan prenos – Koncert Stefana Milenkovića i Simfonijskog orkestra Radiotelevizije Srbije

Ideja zadužbinarstva bila je od izuzetnog značaja za razvoj kulture, umetnosti, nauke i prosvete u našoj sredini, u vreme kada su tek počinjale da se formiraju kulturne i naučno-prosvetne institucije. Nacionalizacijom nakon Drugog svetskog rata, najveći broj zadužbina izgubio je svoj status, ali je jedna institucija nastavila da traje, sada već 148 godina, poštujući poslednju volju svog osnivača - Ilije Milosavljevića Kolarca. On je, 1877. godine, svojim testamentom osnovao Univerzitetski fond namenjen podizanju Kolarčevog narodnog univerziteta, u cilju predstavljanja naučnih, književnih i kulturnih dostignuća "za buđenje osećanja časnosti i rodoljublja i za različita polazna znanja". Kada je 1928. godine kapital Fonda narastao dovoljno za izdržavanje univerziteta, Aleksandar I Karađorđević je potpisao zakon o upotrebi Univerzitetskog fonda Kolarčeve zadužbine, za osnivanje univerziteta čiji će cilj biti narodno prosvećenje. Sličnu uredbu, dvadesetak godina kasnije potpisao je i ministar nove komunističke vlade, Mitar Mitrović, potvrđujući značaj ove institucije, koja tada dobija ime Kolarčev narodni univerzitet. Nakon promene zakona o zadužbinama 2011. godine, Kolarac, kako se kolokvijalno ovo zdanje najčešće naziva, postao je institucija civilnog društva, poput kulturno-prosvetnih zajednica, a dve godine kasnije, Ministarstvo kulture i informisanja je Zadužbinu proglasilo ustanovom kulture od nacionalnog značaja.

Zgradu Kolarčeve zadužbine projektovao je čuveni arhitekta i profesor Beogradskog univerziteta Petar Bajalović, uz saradnju svog brata Đure. Kako su obojica bili i muzičari - Petar violinista, a Đura flautista - posebnu pažnju posvetili su akustici Velike dvorane. Prvi događaj u ovoj sali odigrao se 4. februara 1932. godine kada je nastupom Beogradske filharmonije, predvođene dirigentom Stevanom Hristićem, dvorana svečano otvorena. U tadašnjoj štampi, između ostalih, o ovom važnom događaju pisali su velikani naše umetničke muzike - Miloje Milojević i Kosta Manojlović. Iz pera Milojevića, čiji je tekst objavljen 6. februara 1932. godine u dnevnom listu "Politika", izdvajamo sledeće: "... dvorana je ne samo velika nego je i arhitektonski lepa; ona ide u red najlepših koncertnih dvorana na svetu. I akustična je. Zvučni odnosi velikoga ansambla i svi prelivi boja raznih pojednih instrumentalnih grupa odaju divan sklad", zapisao je tada Miloje Milojević. Iako raspolaže sa 883 sedišta, ostalo je zabeleženo i to da je na otvaranju sala primila čak "1200 muzikalnih duša". Od tog dana do danas, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine održano je preko 18.000 koncerata na kojima su nastupali renomirani domaći i svetski umetnici, a neki od njih su: Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Gidon Kremer, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Stefan Milenković i drugi. Broj ansambala koji su svirali na sceni Kolarčeve zadužbine je takođe impozantan – skoro 4000, a izvedeno je preko 41000 različitih kompozicija.

Na koncertu koji ćemo prenositi u sredu, 4. februara, kada se obeležava dan ove kulturne institucije, nastupiće naš čuveni violinista Stefan Milenković, izvodeći uz Simfonijski orkestar Radiotelevizije Srbije, Koncert za violinu u De duru opus 61 Ludviga van Betovena. Drugi deo koncerta ispuniće Betovenova Treća simfonija u Es duru, poznata kao "Eroika".

Urednice prenosa: Sanja Kunjadić i Ivana Neimarević